Beogradsko Dramsko Pozorište

Partner:

Beogradsko dramsko pozorište, najstariji gradski teatar smešten je u zgradi na Crvenom krstu, izopštenoj iz gradske vreve, udaljenoj 3 km od strogog centra grada. Zgrada pozorišta je 2003. godine potpuno renovirana, po najsavremenijim tehničkim standardima, što pozorište čini idealnim ne samo za izvođenje pozorišnih predstava, već i za održavanje najraznovrsnijih multimedijalnih događaja i poslovnih skupova.
Pozorište raspolaže sa preko 900 m² klimatizovanog prostora. Scena „Rade Marković“ kapaciteta je 366 mesta i 8 mesta u loži, poseduje poseban ulaz i mesta za osobe sa invaliditetom, potpuno je tehnički opremljena. Svečani foaje može da primi do 400 ljudi, u svom sklopu sadrži izložbeni i galerijski prostor, dve garderobe i koktel kuhinju.
Nova scena kapaciteta 129 mesta, kompletno je tehnički opremljena, u svom sklopu poseduje i svečanu salu. Rediteljska sala može da primi do 30 ljudi, postoji mogućnost tehničke podrške. Pozorište poseduje 10 kompletno opremljenih garderoba. Takođe, u sklopu pozorišta postoji i bife kapaciteta do 40 ljudi.

Info:

Beogradsko Dramsko Pozorište

Radno Vreme:

Pon-Pet:10-14h i 18-20h Sub:18-20h Ned:18-20h

Grad: Beograd

Adresa Ponude:
  • Mileševska 64a, Beograd

Website: bdp.rs

Mapa:

Predstava Tri klase i gospođa Nušić u BDP-u!

<p style="text-align: justify;"> Branislav Nušić je bio radoznali i aktivni svedok uspona srpskog društva od vremena kada ga je, kako kaže pritiskivala „petrificirana patrijarhalnost”, koji se ne ustručava da lucidno vivisecira mentalitet, naravi, navike, društveno-političko ustrojstvo, kroz na prvi pogled dnevno-žovijalni dijaloški ili prozni (sve jedno da li su u pitanju komedije, kozerije, satirični zapisi) iskaz. Smejao se „prvo sebi, onda onom do sebe, pa onom više sebe, onome što je pred nama i onome što ide za nama“, kako sam kaže. </p> <p style="text-align: justify;"> Vladimir Đurđević, dramatičar mlađe generacije, napisao je potpuno originalni, pseudo biografski, dramski tekst koristeći se kolažnom tehnikom, čiji je glavni junak Branislav Nušić. Radnja ovog, po žanru bliskog vodvilju, komada smeštena je na sam početak Nušićeve karijere, kada se on – boreći se za sopstveni status, susreće sa likovima iz bogate galerije svog „budućeg“ komediografskog opusa. Đurđević u izmišljnoj priči o Ben Akibinim životnim kalamburima, vešto prepliće prepoznatljive situacije i replike iz dramatičarevih čuvenih drama i originalne, vrcave sentence, ne gubeći se ni u jednom trenutku u stilskoj nedoslednosti. Nastao je, tako, duhovit i dramski uzbudljiv omaž velikom komediografu. </p> <p style="text-align: justify;"> <b>REČ PISCA</b><br> Bližio se jubilej, vek i po od rođenja velikog komediografa. O Nušiću je valjalo pisati i odati mu počast. Ili makar to pokušati. Život najduhovitijeg čoveka na Balkanu nije bio uvek ispunjen smehom i radošću. Ipak, ako je već sam Nušić svoj život u „Autobiografiji“ opisao kao jednu veliku komediju, smatrao sam za jedino primereno, da isečak iz njegove biografije koji želim da prikažem, bude upravo komedija. U znak zahvalnosti što nas i dan danas zasmejava. Želim da se zahvalim svojoj profesorki Vesni Jezerkić na izdvojenom vremenu i nesebičnoj pomoći, na sugestijama i indikacijama koje su ovaj komad učinile boljim. Hvala i Branislavu Nušiću na svim likovima i replikama koje sam bez pitanja pozajmio iz njegovih drama. Vladimir Đurđević </p> <p style="text-align: justify;"> <b>REČ REDITELJA</b><br> Valja odmah reći da „Tri klase i gospođa Nušić“ nisu dokumentaristički ( ili istorijski ) komad. Istorijski fakti (i ličnosti ) jesu poslužili Đurđeviću, ali da stvori originalnu priču, priču koja nije opterećena podacima već je plodotvorna za pozorišnu IGRU. U toj igri Branislav Nušić se sreće sa likovima koje će kasnije proslaviti njegove drame i živi na pozorišnim daskama gotovo kao lik iz neke od tih drama. Vladimir Đurđević pravi omaž velikom piscu tako što ga pušta da živi „ glavom, bradom i brkovima“ u nečemu što jeste nalik na njegov (Nušićev) komad.<br> Trajanje: 1 sat 30 min. </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Igraju:</b><br> Branislav Nušić  - Daniel Sič <br> Dimitrije Bodi - Slobodan Boda Ninković <br> Živka Bodi - Sandra Bugarski <br> Darinka Đorđević - Paulina Manov <br> Milorad Cvijović - Andrija Kuzmanović <br> Nina Angelopulos - Jelisaveta Orašanin / Ivana Nikolić <br> Pera - Vladan Milić <br> Jorgos - Lako Nikolić </p>

490.00
- 39%
800 din 490 din
Rok iskoristivosti kupona
11.06.2018
Ušteda
310 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Sviraj to ponovo Sem u BDP-u!

SVIRAJ TO PONOVO, SEM je Vudi Alenov drugi celovečernji komad i prvi u čijoj se premijernoj postavci sam Vudi Alen pojavio u ulozi sada ikoničnog – vudialenovskog – simpatičnog gubitnika: nespretnog, nervoznog i brblјivog hipohondra koji, sa manje ili više uspeha, pokušava da prevaziđe egzistencijalističku krizu i / ili osvoji devojku izvan svoje lige. Po prvi put u ovom komadu, Vudi Alen svog glavnog junaka smešta u ono što će postati njegovo prirodno stanište: na Menhetn iznad 42. ulice, u kvaziboemski milјe akademskih snobova.<br> <br> Alan Feliks - Marko Živić<br> Nensi - Ivana Nikolić<br> Bogi - Milan Čučilović<br> Dik Kristi - Ivan Tomić<br> Linda Kristi - Ljubinka Klarić<br> Šeron, Šeron Lejk, Đina, Vanesa, GOGO - devojka, Intelektualka, Barbara - Sena Đorović<br> <br> <iframe title="Sviraj to ponovo Sem" width="459" height="344" src="//www.youtube.com/embed/JoYaFGrs96E?feature=oembed" frameborder="0" allow="autoplay; encrypted-media" allowfullscreen=""> </iframe><br> <br>

490.00
- 39%
800 din 490 din
Rok iskoristivosti kupona
06.06.2018
Prodato kupona
37
Ušteda
310 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Iz života insekata u BDP-u!

<p style="text-align: justify;"> Drama "Iz života insekata" se odigrava u šumi u kojoj Putnik lutalica posmatra insekte u čijim odnosima i ponašanju on prepoznaje različite ljudske karatketere - flertujuće leptire u stalnoj potrazi za partnerima, sebične balegare, ratoborne i uniformne mrave. Putnik će uskoro postati svedok rata insekata koji upozorava i oslikava upravo ono što će se u stvarnom svetu nešto kasnije dogoditi - rađanje totalitarizma i početak drugog svetskog rata. Ovo Čapekovo delo nosi snažnu anti-ratnu poruku i dalje je jedna od njegovih najizvođenijih drama.<br> <br> Češki dramatičar, novelista, esejista, izdavač, umetnički fotograf i kritičar, Karel Čapek (1890-1938) jedan je od najznačajnijih stvaralaca prve polovine 20. veka. Više puta je predlagan za Nobelovu nagradu za književnost, jedan je od osnivača češkog PEN centra, koje već decenijama dodeljuje priznanje nazvano njegovim imenom za literarno delo koje doprinosi jačanju demokratskih i humanističkih vrednosti u društvu. Reč “robot”, karakteristična za tehničko tehnološku civilizaciju, prvi put se pominje u njegovoj naučno-fantastičnoj drami “R.U.R”. Autorsku ekipu čine scenograf Vesna Popović, kostimograf Ivana Mladenović, kompozitor Irena Popović Dragović, a za scenski pokret zadužena je Marija Milenković.<br> <br> <b>Igraju: </b>Miloš Đorđević, Lako Nikolić, Jovo Maksić, Milorad Damjanović, Vladan Milić, Milica Janevski, Aleksandra Anja Alač, Nemanja Oliverić, Katarina Marković. </p>

450.00
- 44%
800 din 450 din
Rok iskoristivosti kupona
19.05.2018
Ušteda
350 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Sve o ženama u BDP-u!

<p> <iframe title="Pozoriste Prijedor - Sve o zenama ( insert )" width="480" height="270" src="//www.youtube.com/embed/kldT0GzJxo4?feature=oembed" frameborder="0" allow="autoplay; encrypted-media" allowfullscreen="" style="font-family: Arial, sans-serif;"> </iframe> </p> <p style="text-align: justify;"> Komedija „Sve o ženama“ Mire Gavrana, a u režiji Darka Cvijetića u izvođenju gostiju iz Republike Srpske - Pozorišta Prijedor biće odigrana 18. maja na Sceni “Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta. </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> Reč je o izvanrednom tekstu Mire Gavrana koji je dosad imao preko 30 premijera širom sveta - od Zagreba, Buenos Ajresa, Rio de Žaneira, Praga, Bratislave, Njujorka, Los Anđelesa, Pariza... Vodi nas kroz petnaest ženskih karaktera svih generacija i to u pet različitih priča koje se prepliću: dve sestre koje su godinama posvađane zbog čoveka kojeg su volele, a u svađu je upetljana i njihova majka, dve prijateljice čiji odnos zapada u krizu pojavom treće, tri sekretarice koje žele da napreduju u karijeri, tri starice u domu penzionera, te tri devojčice koje idu zajedno u vrtić. Vešta i brza transformacija tri glumice u petnaest ženskih likova kroz niz komičnih obrata poseban je kuriozitet ove predstave. Premijera je bila oktobra 2017. godine u Pozorištu Prijedor. </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> U predstavi igraju: Mirela Predojević, Sabina Halilović i Jelena Seksen. Muziku za predstavu je radio Igor Motl. </p> <ul> </ul> <p> </p>

450.00
- 44%
800 din 450 din
Rok iskoristivosti kupona
18.05.2018
Ušteda
350 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Tri klase i gospođa Nušić u BDP-u!

<p style="text-align: justify;"> Branislav Nušić je bio radoznali i aktivni svedok uspona srpskog društva od vremena kada ga je, kako kaže pritiskivala „petrificirana patrijarhalnost”, koji se ne ustručava da lucidno vivisecira mentalitet, naravi, navike, društveno-političko ustrojstvo, kroz na prvi pogled dnevno-žovijalni dijaloški ili prozni (sve jedno da li su u pitanju komedije, kozerije, satirični zapisi) iskaz. Smejao se „prvo sebi, onda onom do sebe, pa onom više sebe, onome što je pred nama i onome što ide za nama“, kako sam kaže. </p> <p style="text-align: justify;"> Vladimir Đurđević, dramatičar mlađe generacije, napisao je potpuno originalni, pseudo biografski, dramski tekst koristeći se kolažnom tehnikom, čiji je glavni junak Branislav Nušić. Radnja ovog, po žanru bliskog vodvilju, komada smeštena je na sam početak Nušićeve karijere, kada se on – boreći se za sopstveni status, susreće sa likovima iz bogate galerije svog „budućeg“ komediografskog opusa. Đurđević u izmišljnoj priči o Ben Akibinim životnim kalamburima, vešto prepliće prepoznatljive situacije i replike iz dramatičarevih čuvenih drama i originalne, vrcave sentence, ne gubeći se ni u jednom trenutku u stilskoj nedoslednosti. Nastao je, tako, duhovit i dramski uzbudljiv omaž velikom komediografu. </p> <p style="text-align: justify;"> <b>REČ PISCA</b><br> Bližio se jubilej, vek i po od rođenja velikog komediografa. O Nušiću je valjalo pisati i odati mu počast. Ili makar to pokušati. Život najduhovitijeg čoveka na Balkanu nije bio uvek ispunjen smehom i radošću. Ipak, ako je već sam Nušić svoj život u „Autobiografiji“ opisao kao jednu veliku komediju, smatrao sam za jedino primereno, da isečak iz njegove biografije koji želim da prikažem, bude upravo komedija. U znak zahvalnosti što nas i dan danas zasmejava. Želim da se zahvalim svojoj profesorki Vesni Jezerkić na izdvojenom vremenu i nesebičnoj pomoći, na sugestijama i indikacijama koje su ovaj komad učinile boljim. Hvala i Branislavu Nušiću na svim likovima i replikama koje sam bez pitanja pozajmio iz njegovih drama. Vladimir Đurđević </p> <p style="text-align: justify;"> <b>REČ REDITELJA</b><br> Valja odmah reći da „Tri klase i gospođa Nušić“ nisu dokumentaristički ( ili istorijski ) komad. Istorijski fakti (i ličnosti ) jesu poslužili Đurđeviću, ali da stvori originalnu priču, priču koja nije opterećena podacima već je plodotvorna za pozorišnu IGRU. U toj igri Branislav Nušić se sreće sa likovima koje će kasnije proslaviti njegove drame i živi na pozorišnim daskama gotovo kao lik iz neke od tih drama. Vladimir Đurđević pravi omaž velikom piscu tako što ga pušta da živi „ glavom, bradom i brkovima“ u nečemu što jeste nalik na njegov (Nušićev) komad.<br> Trajanje: 1 sat 30 min. </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Igraju:</b><br> Branislav Nušić  - Daniel Sič <br> Dimitrije Bodi - Slobodan Boda Ninković <br> Živka Bodi - Sandra Bugarski <br> Darinka Đorđević - Paulina Manov <br> Milorad Cvijović - Andrija Kuzmanović <br> Nina Angelopulos - Jelisaveta Orašanin / Ivana Nikolić <br> Pera - Vladan Milić <br> Jorgos - Lako Nikolić </p>

399.00
- 50%
800 din 399 din
Rok iskoristivosti kupona
31.05.2018
Ušteda
401 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Zojkin stan u BDP-u!

<p style="text-align: justify;"> <b>O delu</b><br> Tragična farsa Mihaila Bulgakova, “Zojkin stan” kritički slika grupu likova koja predstavlja sve aspekte postrevolucionarnog, mladog sovjetskog društva, u kome profiterstvo, korupcija i kolaps morala uzimaju maha. Pisac je dobro poznavao probleme života u Moskvi dvadesetih godina prošlog veka, u tim za njega gladnim godinama, a ideju je dobio čitajući o racijama u kockarnicama i javnim kućama, koje su tada otvarane u takozvanim “zajedničkim” stanovima. Ima i autobiografskih elemenata u komadu - Bulgakov je i sam, kao i “bivši” grof Oboljanjinov bio zavisnik od morfijuma, a sa Ametistovim, delio je strast ka kockanju.<br> “Zojkin stan”, koji pisac karakteriše kao „tragičnu bufonadu”, premijerno je izveden 1926. godine u moskovskom Teatru Vahtangov. Kritika je napala ovaj komad, dok ga je publika volela. Neko vreme komad nije igran, onda su ga obnovili, s nekim malim izmenama i igrao se do 1929, kad su zabranjeni svi Bulgakovljevi komadi. “Zojkin stan” je ponovo igran tek 1972, skoro pedeset godina posle premijere.<br> Beogradsko Narodno pozorište, na sceni "Manjež", prvo je načinilo pokušaj da upozna našu publiku sa delima Bulgakova i to upravo postavljanjem “Zojkinog stana” 20. oktobra 1934. godine. Predstava nije dobro prošla kod kritike, a dva brata Mihaila Bulgakova, Nikolaj i Ivan, koji su u to doba su živeli u Beogradu, nisu je pozitivno ocenili. Reditelj je bio Jurij Rakitin, emigrant iz Rusije. U osvrtu beogradske “Pravde” zapisano je da je glumačka igra “u tendencionalnoj režiji Rakitina još više pojačala nepovoljan utisak”, zbog kojeg je publika glasno negodovala. “Ona je osetila skrnavljenje svoje najveće pozornice, protestovala zviždeći i ne dajući aplauza. Osetila je da se tu vređa dostojanstvo Narodnog pozorišta i prilično bučno reagovala”! Predstava je, posle dosta velikog skandala,– bila skinuta sa repertoara neposredno posle premijere.<br> Ipak, sama priča o smutnom vremenu tranzicije iz prethodnog režima u novi, društveni poredak, u kome se svi znani etički, intelektualni i materijalni oslonci osipaju, a preovlađuje eskapistička želja za odlaskom onih koji to ne prihvataju, izuzetno je aktuelna i danas.<br> (...)<br> “Za onoga ko je video Moskvu poslednji put pre samo nekakvu godinu i po dana sada je ona neprepoznatljiva,<br> Sve je to počelo postupno... lagano... U dubini zapuštenih prostorija su počele da svetle sijalice, a pri njihovoj svetlosti je počeo da se pokreće život. Oprani izlozi su počeli da se presijavaju. Upalile su se jake ovalne lampe nad izloženom robom ili uske zaslepljujuće cevi po ivicama izloga.<br> (...) Moskva se ne može prepoznati. Moskva trguje.<br> Na Kuznjeckom mostu po celi dan kipti po sleđenim trotoarima gomila pešaka, kočijaši idu jedan za drugim, i promuklo trubeći jure automobili.<br> (...) Do kasno u noć se kreću, kupuju, prodaju, guraju po radnjama Moskovljani. Ali i kasno uveče, kada se skazaljke na osvetljenim uličnim časovnicima neminovno približavaju ponoći, kada su već zatvorene sve radnje, još uvek živi neumorna Tverska ulica.<br> Izlozi bezbrojnih kaf ića su osvetljeni, i iz njih se nejasno čuju zvuci violine.<br> Do kasno u noć se kreću, kupuju i prodaju, jedu i piju za stočićima Moskovljani, koji žive u još dotle neviđenom trgovinsko-crvenom Kitaj-gradu.<br> </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Vreme trajanja: 1 sat i 40 min.</b><br> </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Igraju:</b> </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <ul> <li>Zoja Denisovna Pelc  - Ana Sofrenović<br> </li> <li>Ametistov, Aleksandar Tarasovič - Andrija Kuzmanović</li> <li> Oboljanjinov, Pavel Fjodorovič - Milan Čučilović</li> <li> Aliluja, Anisim Zotikovič - Jadranka Selec</li> <li> Ala Vadimovna - Milica Petrović</li> <li> Gazolin - Savo Radović</li> <li> Heruvim - Milorad Damjanović</li> <li> Agnesa Ferapontova - Sandra Bugarski</li> <li> Vanjočka - Milica Milša</li> <li> Manjuška - Anđela Popović</li> <li> Gusan, pušač, švalja - Miloš Lazarov</li> <li> Prva neodgovorna dama Ivanova - Nada Macanković</li> <li> Druga neodgovorna dama Mimra - Jelena Rakočević</li> <li> Treća neodgovorna dama Liza - Kristina Jovanović</li> <li> Drug Pjestruhin, Rober, švalja - Saša Đurašević</li> <li> Fokstroter, švalja - Arsenije Tubić</li> <li> Poet, švalja - Aleksandar Stoimenovski</li> <li> Muzičar - Ljubomir Ćustić</li> </ul> <p> </p>

550.00
- 45%
1000 din 550 din
Rok iskoristivosti kupona
28.05.2018
Ušteda
450 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Terorizam u BDP-u!

<p style="text-align: justify;"> <b>O delu</b> </p> <p style="text-align: justify;"> Tekst braće Presnjakov na prefinjen crnohumorni način govori o bolesti ‘novog doba’ – terorizmu – ali ne kao pošasti savremene civilizacije na globalnom nivou, već o pojavi koju svi, gotovo svakodnevno, doživljamo od naših bližnjih. Ovaj omnibus šest naizgled zasebnih priča iz urbanog života je aktuelna i bliska današnjem vremenu crna komedija, u kojoj romantika, ljubav, pravna država, ljudskost i sigurnost bivaju jedino ismejani, nikako doživljeni...<br> Praizvedba “Terorizma” bila je u Moskovskom umetničkom pozorištu “Čehov” 2002. godine, u režiji Kirila Serebrenikova. Komad je dobio prestižno priznanje – godišnju Nagradu Ministarstva kulture Rusije za najbolji novi dramski tekst. Godinu dana kasnije, premijerno je izveden u londonskom Rojal Kortu i od tad je igran u Nemačkoj, Švedskoj, Srbiji, Italiji, Češkoj, Portugalu, Irskoj, Italiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Estoniji, Brazilu i u Sjedinjenim državama, na njujorškom of-Brodveju.<br> </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Reč reditelja</b> </p> <p style="text-align: justify;"> Nasilje kao arhetipski oblik ili kod ponašanja u intimnim, međuljudskim odnosima otkriva izobličene struktre savremenog društva i politike, kao i nemoć pojedinca da se tome odupre. Da li je terorizam uzrok ili posledica globalnih kretanja i gde je naša pojedinačna odgovornost za svaki zločin u tom apokaliptičnom lancu uništenja? Terorizam između prijatelja i kolega, u porodici, u komšiluku, u državnoj odbrani i bezbednosti, u krevetu, na poslu, između ljubavnika i ljubavnica, između prevareniih bračnih partnera, terorizam u trenutku orgazma, terorizam u ljubavi i mržnji, terorizam u svakoj pori čovekovog bića razotkriva da smo svi na putu ka jednoj velikoj septičkoj jami.<i><br> </i> </p> <p style="text-align: justify;"> <i>Snežana Trišić</i><br> </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Trajanje: 1 sat 45 min.</b><i><br> </i> </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Igraju:</b> </p> <p> Putnik, muškarac - Bojan Žirović </p> <p> Muškarac 5 - Zijah Sokolović </p> <p> Prvi putnik - Petar Benčina  </p> <p> Drugi putnik - Pavle Pekić  </p> <p> Vojnik, muškarac 3 - Milan Čučilović </p> <p> Muškarac - Daniel Sič </p> <p> Žena - Nataša Marković </p> <p> Prva žena - Ivana Nikolić </p> <p> Druga žena - Paulina Manov </p> <p> Saradnik - Milorad Damjanović </p> <p> Prva žena - Danica Ristovski </p> <p> Druga žena - Vesna Čipčić </p> <p> Muškarac 1 - Vladan Milić </p> <p> Muškarac 2 - Andrija Kuzmanović </p> <p> Muškarac 4 - Jovo Maksić </p> <p> Stjuardesa - Aleksandra Anja Alač </p> <p> </p> <p> Dečak - Dorijan Dialo </p> <p> </p>

450.00
- 44%
800 din 450 din
Rok iskoristivosti kupona
05.05.2018
Prodato kupona
5
Ušteda
350 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Palilulski roman u BDP-u!

<div> </div> <b style="text-align: justify;">O delu</b> <div style="text-align: justify;"> „Godišnjak Narodnog pozorišta u Beogradu za 1900-1903. najavio je „Palilulsku tragediju“ od Branislava Nušića. (...) Komad je prikazan na beogradskoj sceni tek 16.09.1909. pod naslovom „Iza Božjih leđa“, u režiji Čiča Ilije Stanojevića. Pojavio se novi Nušić. Jovan Skerlić kaže da „u drami tek u poslednje vreme, u „Našim sinovima“ G. Vojislava Ilića i u interesantnom komadu G. Branislava Nušića „Iza Božjih leđa“ mi imamo prikaze, jednostrane i tamne, beogradskog života“ („Pisci i knjige“, Beograd, 1911). Milan Grol na kraju svog prikaza zaključuje da „težnja ka nagom realizmu, ma koliko da je on zapažen površno i ma koliko da je izveden šturo, od interesa je u novom Nušićevom komadu, i čini ono što je u njemu najbolje i radi čega treba pisca ipak ohrabriti na nove pokušaje. Svojom većom bliskošću istinskom životu, komad „Iza božjih leđa“ je originalniji i zanimljiviji od mnogih Nušićevih apstraktnih drama. (...) Ta istinitija i obeleženija beogradska boja u komadu dala je i glumcima gradivo za nekoliko zanimljivih glumačkih tvorevina“ („Pozorišne kritike“, Beograd, 1931).<br> <span style="font-family: &quot;Helvetica Neue&quot;, Arial, Helvetica, sans-serif;">(...)</span> </div> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> <span style="font-family: Arial, sans-serif;">Živko Milićević u predgovoru Nušićevim pripovetkama (SKZ, Beograd, 1928), kaže posle nabrajanja dramskih dela, da se „u ovome spisku, istina, nalaze i komadi čiji su rukopisi danas izgubljeni. Na repertoaru Narodnog pozorišta nekad prikazivani i ne jednom pre rata, oni su ostali neštampani i za vreme Velikog rata njihovi rukopisi su propali. Danas ih nema više ni arhiva Narodnog pozorišta u Beogradu, ni njihov pisac“. </span> </p> <p style="text-align: justify;"> <span style="font-family: Arial, sans-serif;">(...) </span> </p> <p style="text-align: justify;"> Radeći na rukopisu „Repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu 1864-1964“ u Arhivu Narodnog pozorišta pod brojem 789. našao sam prepise uloga komada „Iza Božjih leđa“. <br> (...) <br> Broj lica na pozorišnoj listi odgovarao je broju uloga u rukopisu i trebalo je pažljivo složiti i rekonstruisati komad“... </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Umesto reči reditelja</b><br> „Dorćol i Palilula dva su kraja naše prestonice, koja su pored svih regulacija, nivelacija, pa čak i tramvaja, sačuvali svoj naročiti i osobeni tip. Dorćol je još i danas okićen razvalinama dvora princip Evgenija, tamo je još srednjevekovna jevrejska mala, pa Jalija i one mračne kafanice, gde ribari provode duge noći kraj alaske čorbe i Cigana, koji im klečeći na zemlji sviraju sevdalinske pesme. Tamo su još sve tri narodnosti: Jevreji, Srbi i Cigani, svaka odvojena i svaka u svom kvartiću. Stara ciganska kolonija dorćolska, već se prilično raselila ili možda i zato izgleda razređena, što su se potomci starih Cincara, predstavnika beogradske čaršije, izmentuli i stara svoja prezimena zamenili novima. </p> <div style="text-align: justify;"> Palilula je već drugačija. Tamo živi jedan i jednostavan narod koji se zove Palilulci. Tamo nema te odvojenosti kao na Dorćolu. I Čeh i Švaba i svaka vera i svaka narodnost, čim se naseli u Palilulu i posedi tamo malo, gubi svoju narodnost i pretvara se u Palilulca.<br> <br> Dok je Dorćol sama tradicija, počev od dvorova princa Evgenija, pa do kafane kod „Šarana“; počev od Gušinog placa, pa do jevrejskog amama; dotle je Palilula sva bez tradicije, ona je predgrađe, u pravom smislu predgrađe. <br> </div> <div style="text-align: justify;"> Dok je Dorćol sama tradicija, počev od dvorova princa Evgenija, pa do kafane kod „Šarana“; počev od Gušinog placa, pa do jevrejskog amama; dotle je Palilula sva bez tradicije, ona je predgrađe, u pravom smislu predgrađe.<br> <span style="font-family: &quot;Helvetica Neue&quot;, Arial, Helvetica, sans-serif;"><br> </span><span style="font-family: &quot;Helvetica Neue&quot;, Arial, Helvetica, sans-serif;">Branislav Nušić (Odlomak iz pripovetke „Paliluski roman - istina iz beogradske Palilule“, po kojoj je nastala drama „Iza Božjih leđa“. U Beogradu 1905).</span><br> </div> <p style="text-align: justify;"> <b>Vreme trajanja: 1 sat 30 min.</b><b> </b><b> </b> </p> <div> <b>Igraju:</b><br> Sima - Petar Benčina  </div> Jova - Jovo Maksić  <br> Jula - Hana Selimović  <br> Frau Lenči - Olivera Viktorović Đurašković  <br> Patroldžika - Slađana Vlajović  <br> Vešerka - Dobrila Ilić  <br> Kuropatkin - Slobodan Ćustić  <br> Bandist - Dejan Matić Mata / Andrej Šepetkovski  <br> Bandistovica - Sandra Bugarski  <br> Svastika - Milica Gojković  <br> Živka - Ivana Nikolić  <br> Praktikant - Dragiša Milojković  <br> Žandar - Boris Radmilović / Zoran Đorđević  <br> Dečak - Nemanja Pavlović<br>

550.00
- 45%
1000 din 550 din
Rok iskoristivosti kupona
25.04.2018
Prodato kupona
0
Ušteda
450 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Zojkin stan u BDP-u!

<p style="text-align: justify;"> <b>O delu</b><br> Tragična farsa Mihaila Bulgakova, “Zojkin stan” kritički slika grupu likova koja predstavlja sve aspekte postrevolucionarnog, mladog sovjetskog društva, u kome profiterstvo, korupcija i kolaps morala uzimaju maha. Pisac je dobro poznavao probleme života u Moskvi dvadesetih godina prošlog veka, u tim za njega gladnim godinama, a ideju je dobio čitajući o racijama u kockarnicama i javnim kućama, koje su tada otvarane u takozvanim “zajedničkim” stanovima. Ima i autobiografskih elemenata u komadu - Bulgakov je i sam, kao i “bivši” grof Oboljanjinov bio zavisnik od morfijuma, a sa Ametistovim, delio je strast ka kockanju.<br> “Zojkin stan”, koji pisac karakteriše kao „tragičnu bufonadu”, premijerno je izveden 1926. godine u moskovskom Teatru Vahtangov. Kritika je napala ovaj komad, dok ga je publika volela. Neko vreme komad nije igran, onda su ga obnovili, s nekim malim izmenama i igrao se do 1929, kad su zabranjeni svi Bulgakovljevi komadi. “Zojkin stan” je ponovo igran tek 1972, skoro pedeset godina posle premijere.<br> Beogradsko Narodno pozorište, na sceni "Manjež", prvo je načinilo pokušaj da upozna našu publiku sa delima Bulgakova i to upravo postavljanjem “Zojkinog stana” 20. oktobra 1934. godine. Predstava nije dobro prošla kod kritike, a dva brata Mihaila Bulgakova, Nikolaj i Ivan, koji su u to doba su živeli u Beogradu, nisu je pozitivno ocenili. Reditelj je bio Jurij Rakitin, emigrant iz Rusije. U osvrtu beogradske “Pravde” zapisano je da je glumačka igra “u tendencionalnoj režiji Rakitina još više pojačala nepovoljan utisak”, zbog kojeg je publika glasno negodovala. “Ona je osetila skrnavljenje svoje najveće pozornice, protestovala zviždeći i ne dajući aplauza. Osetila je da se tu vređa dostojanstvo Narodnog pozorišta i prilično bučno reagovala”! Predstava je, posle dosta velikog skandala,– bila skinuta sa repertoara neposredno posle premijere.<br> Ipak, sama priča o smutnom vremenu tranzicije iz prethodnog režima u novi, društveni poredak, u kome se svi znani etički, intelektualni i materijalni oslonci osipaju, a preovlađuje eskapistička želja za odlaskom onih koji to ne prihvataju, izuzetno je aktuelna i danas.<br> (...)<br> “Za onoga ko je video Moskvu poslednji put pre samo nekakvu godinu i po dana sada je ona neprepoznatljiva,<br> Sve je to počelo postupno... lagano... U dubini zapuštenih prostorija su počele da svetle sijalice, a pri njihovoj svetlosti je počeo da se pokreće život. Oprani izlozi su počeli da se presijavaju. Upalile su se jake ovalne lampe nad izloženom robom ili uske zaslepljujuće cevi po ivicama izloga.<br> (...) Moskva se ne može prepoznati. Moskva trguje.<br> Na Kuznjeckom mostu po celi dan kipti po sleđenim trotoarima gomila pešaka, kočijaši idu jedan za drugim, i promuklo trubeći jure automobili.<br> (...) Do kasno u noć se kreću, kupuju, prodaju, guraju po radnjama Moskovljani. Ali i kasno uveče, kada se skazaljke na osvetljenim uličnim časovnicima neminovno približavaju ponoći, kada su već zatvorene sve radnje, još uvek živi neumorna Tverska ulica.<br> Izlozi bezbrojnih kaf ića su osvetljeni, i iz njih se nejasno čuju zvuci violine.<br> Do kasno u noć se kreću, kupuju i prodaju, jedu i piju za stočićima Moskovljani, koji žive u još dotle neviđenom trgovinsko-crvenom Kitaj-gradu.<br> </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Vreme trajanja: 1 sat i 40 min.</b><br> </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Igraju:</b> </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <ul> <li>Zoja Denisovna Pelc  - Ana Sofrenović<br> </li> <li>Ametistov, Aleksandar Tarasovič - Andrija Kuzmanović</li> <li> Oboljanjinov, Pavel Fjodorovič - Milan Čučilović</li> <li> Aliluja, Anisim Zotikovič - Jadranka Selec</li> <li> Ala Vadimovna - Milica Petrović</li> <li> Gazolin - Savo Radović</li> <li> Heruvim - Milorad Damjanović</li> <li> Agnesa Ferapontova - Sandra Bugarski</li> <li> Vanjočka - Milica Milša</li> <li> Manjuška - Anđela Popović</li> <li> Gusan, pušač, švalja - Miloš Lazarov</li> <li> Prva neodgovorna dama Ivanova - Nada Macanković</li> <li> Druga neodgovorna dama Mimra - Jelena Rakočević</li> <li> Treća neodgovorna dama Liza - Kristina Jovanović</li> <li> Drug Pjestruhin, Rober, švalja - Saša Đurašević</li> <li> Fokstroter, švalja - Arsenije Tubić</li> <li> Poet, švalja - Aleksandar Stoimenovski</li> <li> Muzičar - Ljubomir Ćustić</li> </ul> <p> </p>

550.00
- 45%
1000 din 550 din
Rok iskoristivosti kupona
10.04.2018
Prodato kupona
3
Ušteda
450 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Totovi u BDP-u!

<p style="text-align: justify;"> <b>Rimejk popularne predstave 80tih u kojoj su glavne uloge igrali Taško Načić i Vesna Trivalić. Priča prati dozivljaje jedne naizgled obične porodice Tot kojoj u goste dolazi neobični posetilac.</b><b><br> </b> </p> <p style="text-align: justify;"> <b>O delu</b> </p> <p style="text-align: justify;"> “Totovi”, groteska sa elementima satire jednog od najpriznatijih mađarskih pisaca 20. veka, Ištvana Erkenja, građena je kroz tipične komediografske kalambure zabune sprovedene u priči zasnovanoj na apsurdu o pokušaju da se sačuva harmonija idealizovanog patrijarhalnog ustrojstva u maloj, zatvorenoj sredini, tokom Drugog svetskog rata, uprkos rastućoj represiji koja stiže sa novim političkim ustrojstvom. Nastala je na osnovu novele “Dobrodošlica za Majora” iz 1966. godine, koja se smatra amblematičnom za tadašnje vreme, odnosno društveno-političke okolnosti u Mađarskoj. Inspirisana je stravičnom, istovremeno besmislenom i uzaludnom, sudbinom mađarskih vojnika na Istočnom frontu januara 1943. godine, kada se 60.000 njih doslovce smrzlo u dolini Dona, a Erkenj je bio svedok ovog stradanja. </p> <p style="text-align: justify;"> Na nagovor Karolja Kazimira, Ištvan Erkenj piše dramsku verziju priče, koja je praizvedena 1967. godine u budimpeštanskom Talija teatru. Pisac se, tada, obratio gledaocima “Pismom publici” u kome, preko paralele sa Kamijevim tumačenjem mita o Sizifu, govori o apsurdu uzaludnog životnog truda, strahu koji prevladava razum i apsurdnom instinktu preživljavanja da se ipak pokuša ponovo. “Bilo bi dobro kada više ne bi bilo potrebe da se živi u strahu”, zapisao je Erkenj.<br> Komad je preveden na mnoge jezike i izvođen na scenama širom sveta od Budimpešte i Njujorka do Damaska i Džakarte. </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Vreme trajanja: 1 sat i 30 min.</b><br> </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Igraju</b><b>: <br> </b>Major - Pavle Pekić<br> Tot - Bojan Žirović<br> Mariška, njegova žena - Dušanka Stojanović<br> Agika, njegova kći - Jelisaveta Orašanin / Paulina Manov<br> Poštar - Jovo Maksić<br> Trubač duvačkog orkestra vatrogasaca - Dušan Petrović </p>

450.00
- 44%
800 din 450 din
Rok iskoristivosti kupona
12.04.2018
Prodato kupona
3
Ušteda
350 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Iz života insekata u BDP-u!

<p style="text-align: justify;"> Drama "Iz života insekata" se odigrava u šumi u kojoj Putnik lutalica posmatra insekte u čijim odnosima i ponašanju on prepoznaje različite ljudske karatketere - flertujuće leptire u stalnoj potrazi za partnerima, sebične balegare, ratoborne i uniformne mrave. Putnik će uskoro postati svedok rata insekata koji upozorava i oslikava upravo ono što će se u stvarnom svetu nešto kasnije dogoditi - rađanje totalitarizma i početak drugog svetskog rata. Ovo Čapekovo delo nosi snažnu anti-ratnu poruku i dalje je jedna od njegovih najizvođenijih drama.<br> <br> Češki dramatičar, novelista, esejista, izdavač, umetnički fotograf i kritičar, Karel Čapek (1890-1938) jedan je od najznačajnijih stvaralaca prve polovine 20. veka. Više puta je predlagan za Nobelovu nagradu za književnost, jedan je od osnivača češkog PEN centra, koje već decenijama dodeljuje priznanje nazvano njegovim imenom za literarno delo koje doprinosi jačanju demokratskih i humanističkih vrednosti u društvu. Reč “robot”, karakteristična za tehničko tehnološku civilizaciju, prvi put se pominje u njegovoj naučno-fantastičnoj drami “R.U.R”. Autorsku ekipu čine scenograf Vesna Popović, kostimograf Ivana Mladenović, kompozitor Irena Popović Dragović, a za scenski pokret zadužena je Marija Milenković.<br> <br> <b>Igraju: </b>Miloš Đorđević, Lako Nikolić, Jovo Maksić, Milorad Damjanović, Vladan Milić, Milica Janevski, Aleksandra Anja Alač, Nemanja Oliverić, Katarina Marković. </p>

450.00
- 44%
800 din 450 din
Rok iskoristivosti kupona
19.03.2018
Prodato kupona
5
Ušteda
350 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Totovi u BDP-u!

<p style="text-align: justify;"> <b>O delu</b><br> <br> “Totovi”, groteska sa elementima satire jednog od najpriznatijih mađarskih pisaca 20. veka, Ištvana Erkenja, građena je kroz tipične komediografske kalambure zabune sprovedene u priči zasnovanoj na apsurdu o pokušaju da se sačuva harmonija idealizovanog patrijarhalnog ustrojstva u maloj, zatvorenoj sredini, tokom Drugog svetskog rata, uprkos rastućoj represiji koja stiže sa novim političkim ustrojstvom. Nastala je na osnovu novele “Dobrodošlica za Majora” iz 1966. godine, koja se smatra amblematičnom za tadašnje vreme, odnosno društveno-političke okolnosti u Mađarskoj. Inspirisana je stravičnom, istovremeno besmislenom i uzaludnom, sudbinom mađarskih vojnika na Istočnom frontu januara 1943. godine, kada se 60.000 njih doslovce smrzlo u dolini Dona, a Erkenj je bio svedok ovog stradanja.<br> Na nagovor Karolja Kazimira, Ištvan Erkenj piše dramsku verziju priče, koja je praizvedena 1967. godine u budimpeštanskom Talija teatru. Pisac se, tada, obratio gledaocima “Pismom publici” u kome, preko paralele sa Kamijevim tumačenjem mita o Sizifu, govori o apsurdu uzaludnog životnog truda, strahu koji prevladava razum i apsurdnom instinktu preživljavanja da se ipak pokuša ponovo. “Bilo bi dobro kada više ne bi bilo potrebe da se živi u strahu”, zapisao je Erkenj.<br> Komad je preveden na mnoge jezike i izvođen na scenama širom sveta od Budimpešte i Njujorka do Damaska i Džakarte.<br> <br> <b>Vreme trajanja: 1 sat i 30 min.</b><br> </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Igraju</b><b>: <br> </b>Major - Pavle Pekić<br> Tot - Bojan Žirović<br> Mariška, njegova žena - Dušanka Stojanović<br> Agika, njegova kći - Jelisaveta Orašanin / Paulina Manov<br> Poštar - Jovo Maksić<br> Trubač duvačkog orkestra vatrogasaca - Dušan Petrović </p>

450.00
- 44%
800 din 450 din
Rok iskoristivosti kupona
26.02.2018
Prodato kupona
5
Ušteda
350 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Tri klase i gospođa Nušić u BDP-u!

<p style="text-align: justify;"> Branislav Nušić je bio radoznali i aktivni svedok uspona srpskog društva od vremena kada ga je, kako kaže pritiskivala „petrificirana patrijarhalnost”, koji se ne ustručava da lucidno vivisecira mentalitet, naravi, navike, društveno-političko ustrojstvo, kroz na prvi pogled dnevno-žovijalni dijaloški ili prozni (sve jedno da li su u pitanju komedije, kozerije, satirični zapisi) iskaz. Smejao se „prvo sebi, onda onom do sebe, pa onom više sebe, onome što je pred nama i onome što ide za nama“, kako sam kaže.<br> <br> Vladimir Đurđević, dramatičar mlađe generacije, napisao je potpuno originalni, pseudo biografski, dramski tekst koristeći se kolažnom tehnikom, čiji je glavni junak Branislav Nušić. Radnja ovog, po žanru bliskog vodvilju, komada smeštena je na sam početak Nušićeve karijere, kada se on – boreći se za sopstveni status, susreće sa likovima iz bogate galerije svog „budućeg“ komediografskog opusa. Đurđević u izmišljnoj priči o Ben Akibinim životnim kalamburima, vešto prepliće prepoznatljive situacije i replike iz dramatičarevih čuvenih drama i originalne, vrcave sentence, ne gubeći se ni u jednom trenutku u stilskoj nedoslednosti. Nastao je, tako, duhovit i dramski uzbudljiv omaž velikom komediografu.<br> <br> <b>REČ PISCA</b><br> Bližio se jubilej, vek i po od rođenja velikog komediografa. O Nušiću je valjalo pisati i odati mu počast. Ili makar to pokušati. Život najduhovitijeg čoveka na Balkanu nije bio uvek ispunjen smehom i radošću. Ipak, ako je već sam Nušić svoj život u „Autobiografiji“ opisao kao jednu veliku komediju, smatrao sam za jedino primereno, da isečak iz njegove biografije koji želim da prikažem, bude upravo komedija. U znak zahvalnosti što nas i dan danas zasmejava. Želim da se zahvalim svojoj profesorki Vesni Jezerkić na izdvojenom vremenu i nesebičnoj pomoći, na sugestijama i indikacijama koje su ovaj komad učinile boljim. Hvala i Branislavu Nušiću na svim likovima i replikama koje sam bez pitanja pozajmio iz njegovih drama. Vladimir Đurđević<br> <br> <b>REČ REDITELJA</b><br> Valja odmah reći da „Tri klase i gospođa Nušić“ nisu dokumentaristički ( ili istorijski ) komad. Istorijski fakti (i ličnosti ) jesu poslužili Đurđeviću, ali da stvori originalnu priču, priču koja nije opterećena podacima već je plodotvorna za pozorišnu IGRU. U toj igri Branislav Nušić se sreće sa likovima koje će kasnije proslaviti njegove drame i živi na pozorišnim daskama gotovo kao lik iz neke od tih drama. Vladimir Đurđević pravi omaž velikom piscu tako što ga pušta da živi „ glavom, bradom i brkovima“ u nečemu što jeste nalik na njegov (Nušićev) komad.<br> Trajanje: 1 sat 30 min.<br> <br> <b>Igraju:</b><br> Branislav Nušić  - Daniel Sič <br> Dimitrije Bodi - Slobodan Boda Ninković <br> Živka Bodi - Sandra Bugarski <br> Darinka Đorđević - Paulina Manov <br> Milorad Cvijović - Andrija Kuzmanović <br> Nina Angelopulos - Jelisaveta Orašanin / Ivana Nikolić <br> Pera - Vladan Milić <br> Jorgos - Lako Nikolić </p>

399.00
- 50%
800 din 399 din
Rok iskoristivosti kupona
12.02.2018
Prodato kupona
8
Ušteda
401 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Palilulski roman u BDP-u!

<div> </div> <b style="text-align: justify;">O delu</b> <div style="text-align: justify;"> „Godišnjak Narodnog pozorišta u Beogradu za 1900-1903. najavio je „Palilulsku tragediju“ od Branislava Nušića. (...) Komad je prikazan na beogradskoj sceni tek 16.09.1909. pod naslovom „Iza Božjih leđa“, u režiji Čiča Ilije Stanojevića. Pojavio se novi Nušić. Jovan Skerlić kaže da „u drami tek u poslednje vreme, u „Našim sinovima“ G. Vojislava Ilića i u interesantnom komadu G. Branislava Nušića „Iza Božjih leđa“ mi imamo prikaze, jednostrane i tamne, beogradskog života“ („Pisci i knjige“, Beograd, 1911). Milan Grol na kraju svog prikaza zaključuje da „težnja ka nagom realizmu, ma koliko da je on zapažen površno i ma koliko da je izveden šturo, od interesa je u novom Nušićevom komadu, i čini ono što je u njemu najbolje i radi čega treba pisca ipak ohrabriti na nove pokušaje. Svojom većom bliskošću istinskom životu, komad „Iza božjih leđa“ je originalniji i zanimljiviji od mnogih Nušićevih apstraktnih drama. (...) Ta istinitija i obeleženija beogradska boja u komadu dala je i glumcima gradivo za nekoliko zanimljivih glumačkih tvorevina“ („Pozorišne kritike“, Beograd, 1931).<br> <span style="font-family: &quot;Helvetica Neue&quot;, Arial, Helvetica, sans-serif;">(...)</span> </div> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> <span style="font-family: Arial, sans-serif;">Živko Milićević u predgovoru Nušićevim pripovetkama (SKZ, Beograd, 1928), kaže posle nabrajanja dramskih dela, da se „u ovome spisku, istina, nalaze i komadi čiji su rukopisi danas izgubljeni. Na repertoaru Narodnog pozorišta nekad prikazivani i ne jednom pre rata, oni su ostali neštampani i za vreme Velikog rata njihovi rukopisi su propali. Danas ih nema više ni arhiva Narodnog pozorišta u Beogradu, ni njihov pisac“. </span> </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> <span style="font-family: Arial, sans-serif;">(...) </span> </p> <p style="text-align: justify;"> Radeći na rukopisu „Repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu 1864-1964“ u Arhivu Narodnog pozorišta pod brojem 789. našao sam prepise uloga komada „Iza Božjih leđa“. <br> (...) <br> Broj lica na pozorišnoj listi odgovarao je broju uloga u rukopisu i trebalo je pažljivo složiti i rekonstruisati komad“... </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Umesto reči reditelja</b><br> „Dorćol i Palilula dva su kraja naše prestonice, koja su pored svih regulacija, nivelacija, pa čak i tramvaja, sačuvali svoj naročiti i osobeni tip. Dorćol je još i danas okićen razvalinama dvora princip Evgenija, tamo je još srednjevekovna jevrejska mala, pa Jalija i one mračne kafanice, gde ribari provode duge noći kraj alaske čorbe i Cigana, koji im klečeći na zemlji sviraju sevdalinske pesme. Tamo su još sve tri narodnosti: Jevreji, Srbi i Cigani, svaka odvojena i svaka u svom kvartiću. Stara ciganska kolonija dorćolska, već se prilično raselila ili možda i zato izgleda razređena, što su se potomci starih Cincara, predstavnika beogradske čaršije, izmentuli i stara svoja prezimena zamenili novima. </p> <div style="text-align: justify;"> Palilula je već drugačija. Tamo živi jedan i jednostavan narod koji se zove Palilulci. Tamo nema te odvojenosti kao na Dorćolu. I Čeh i Švaba i svaka vera i svaka narodnost, čim se naseli u Palilulu i posedi tamo malo, gubi svoju narodnost i pretvara se u Palilulca.<br> <br> Dok je Dorćol sama tradicija, počev od dvorova princa Evgenija, pa do kafane kod „Šarana“; počev od Gušinog placa, pa do jevrejskog amama; dotle je Palilula sva bez tradicije, ona je predgrađe, u pravom smislu predgrađe. <br> </div> <div style="text-align: justify;"> Dok je Dorćol sama tradicija, počev od dvorova princa Evgenija, pa do kafane kod „Šarana“; počev od Gušinog placa, pa do jevrejskog amama; dotle je Palilula sva bez tradicije, ona je predgrađe, u pravom smislu predgrađe.<br> <span style="font-family: &quot;Helvetica Neue&quot;, Arial, Helvetica, sans-serif;"><br> </span><span style="font-family: &quot;Helvetica Neue&quot;, Arial, Helvetica, sans-serif;">Branislav Nušić (Odlomak iz pripovetke „Paliluski roman - istina iz beogradske Palilule“, po kojoj je nastala drama „Iza Božjih leđa“. U Beogradu 1905).</span><br> </div> <p style="text-align: justify;"> <b>Vreme trajanja: 1 sat 30 min.</b><b> </b><b> </b> </p> <div> <b>Igraju:</b><br> Sima - Petar Benčina  </div> Jova - Jovo Maksić  <br> Jula - Hana Selimović  <br> Frau Lenči - Olivera Viktorović Đurašković  <br> Patroldžika - Slađana Vlajović  <br> Vešerka - Dobrila Ilić  <br> Kuropatkin - Slobodan Ćustić  <br> Bandist - Dejan Matić Mata / Andrej Šepetkovski  <br> Bandistovica - Sandra Bugarski  <br> Svastika - Milica Gojković  <br> Živka - Ivana Nikolić  <br> Praktikant - Dragiša Milojković  <br> Žandar - Boris Radmilović / Zoran Đorđević  <br> Dečak - Nemanja Pavlović<br>

499.00
- 50%
1000 din 499 din
Rok iskoristivosti kupona
09.02.2018
Prodato kupona
7
Ušteda
501 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Totovi u BDP-u!

<p style="text-align: justify;"> <b>O delu</b><br> <br> “Totovi”, groteska sa elementima satire jednog od najpriznatijih mađarskih pisaca 20. veka, Ištvana Erkenja, građena je kroz tipične komediografske kalambure zabune sprovedene u priči zasnovanoj na apsurdu o pokušaju da se sačuva harmonija idealizovanog patrijarhalnog ustrojstva u maloj, zatvorenoj sredini, tokom Drugog svetskog rata, uprkos rastućoj represiji koja stiže sa novim političkim ustrojstvom. Nastala je na osnovu novele “Dobrodošlica za Majora” iz 1966. godine, koja se smatra amblematičnom za tadašnje vreme, odnosno društveno-političke okolnosti u Mađarskoj. Inspirisana je stravičnom, istovremeno besmislenom i uzaludnom, sudbinom mađarskih vojnika na Istočnom frontu januara 1943. godine, kada se 60.000 njih doslovce smrzlo u dolini Dona, a Erkenj je bio svedok ovog stradanja.<br> Na nagovor Karolja Kazimira, Ištvan Erkenj piše dramsku verziju priče, koja je praizvedena 1967. godine u budimpeštanskom Talija teatru. Pisac se, tada, obratio gledaocima “Pismom publici” u kome, preko paralele sa Kamijevim tumačenjem mita o Sizifu, govori o apsurdu uzaludnog životnog truda, strahu koji prevladava razum i apsurdnom instinktu preživljavanja da se ipak pokuša ponovo. “Bilo bi dobro kada više ne bi bilo potrebe da se živi u strahu”, zapisao je Erkenj.<br> Komad je preveden na mnoge jezike i izvođen na scenama širom sveta od Budimpešte i Njujorka do Damaska i Džakarte.<br> <br> <b>Vreme trajanja: 1 sat i 30 min.</b><br> </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Igraju</b><b>: <br> </b>Major - Pavle Pekić<br> Tot - Bojan Žirović<br> Mariška, njegova žena - Dušanka Stojanović<br> Agika, njegova kći - Jelisaveta Orašanin / Paulina Manov<br> Poštar - Jovo Maksić<br> Trubač duvačkog orkestra vatrogasaca - Dušan Petrović </p>

450.00
- 44%
800 din 450 din
Rok iskoristivosti kupona
22.01.2018
Prodato kupona
3
Ušteda
350 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Palilulski roman u BDP-u!

<div> </div> <b style="text-align: justify;">O delu</b> <div style="text-align: justify;"> „Godišnjak Narodnog pozorišta u Beogradu za 1900-1903. najavio je „Palilulsku tragediju“ od Branislava Nušića. (...) Komad je prikazan na beogradskoj sceni tek 16.09.1909. pod naslovom „Iza Božjih leđa“, u režiji Čiča Ilije Stanojevića. Pojavio se novi Nušić. Jovan Skerlić kaže da „u drami tek u poslednje vreme, u „Našim sinovima“ G. Vojislava Ilića i u interesantnom komadu G. Branislava Nušića „Iza Božjih leđa“ mi imamo prikaze, jednostrane i tamne, beogradskog života“ („Pisci i knjige“, Beograd, 1911). Milan Grol na kraju svog prikaza zaključuje da „težnja ka nagom realizmu, ma koliko da je on zapažen površno i ma koliko da je izveden šturo, od interesa je u novom Nušićevom komadu, i čini ono što je u njemu najbolje i radi čega treba pisca ipak ohrabriti na nove pokušaje. Svojom većom bliskošću istinskom životu, komad „Iza božjih leđa“ je originalniji i zanimljiviji od mnogih Nušićevih apstraktnih drama. (...) Ta istinitija i obeleženija beogradska boja u komadu dala je i glumcima gradivo za nekoliko zanimljivih glumačkih tvorevina“ („Pozorišne kritike“, Beograd, 1931). </div> <p style="text-align: justify;"> (...) </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> <span style="font-family: Arial, sans-serif;">Živko Milićević u predgovoru Nušićevim pripovetkama (SKZ, Beograd, 1928), kaže posle nabrajanja dramskih dela, da se „u ovome spisku, istina, nalaze i komadi čiji su rukopisi danas izgubljeni. Na repertoaru Narodnog pozorišta nekad prikazivani i ne jednom pre rata, oni su ostali neštampani i za vreme Velikog rata njihovi rukopisi su propali. Danas ih nema više ni arhiva Narodnog pozorišta u Beogradu, ni njihov pisac“. </span> </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> <span style="font-family: Arial, sans-serif;">(...) </span> </p> <p style="text-align: justify;"> Radeći na rukopisu „Repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu 1864-1964“ u Arhivu Narodnog pozorišta pod brojem 789. našao sam prepise uloga komada „Iza Božjih leđa“. <br> (...) <br> Broj lica na pozorišnoj listi odgovarao je broju uloga u rukopisu i trebalo je pažljivo složiti i rekonstruisati komad“... </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Umesto reči reditelja</b><br> „Dorćol i Palilula dva su kraja naše prestonice, koja su pored svih regulacija, nivelacija, pa čak i tramvaja, sačuvali svoj naročiti i osobeni tip. Dorćol je još i danas okićen razvalinama dvora princip Evgenija, tamo je još srednjevekovna jevrejska mala, pa Jalija i one mračne kafanice, gde ribari provode duge noći kraj alaske čorbe i Cigana, koji im klečeći na zemlji sviraju sevdalinske pesme. Tamo su još sve tri narodnosti: Jevreji, Srbi i Cigani, svaka odvojena i svaka u svom kvartiću. Stara ciganska kolonija dorćolska, već se prilično raselila ili možda i zato izgleda razređena, što su se potomci starih Cincara, predstavnika beogradske čaršije, izmentuli i stara svoja prezimena zamenili novima. </p> <div style="text-align: justify;"> Palilula je već drugačija. Tamo živi jedan i jednostavan narod koji se zove Palilulci. Tamo nema te odvojenosti kao na Dorćolu. I Čeh i Švaba i svaka vera i svaka narodnost, čim se naseli u Palilulu i posedi tamo malo, gubi svoju narodnost i pretvara se u Palilulca.<br> <br> Dok je Dorćol sama tradicija, počev od dvorova princa Evgenija, pa do kafane kod „Šarana“; počev od Gušinog placa, pa do jevrejskog amama; dotle je Palilula sva bez tradicije, ona je predgrađe, u pravom smislu predgrađe. <br> </div> <div style="text-align: justify;"> Dok je Dorćol sama tradicija, počev od dvorova princa Evgenija, pa do kafane kod „Šarana“; počev od Gušinog placa, pa do jevrejskog amama; dotle je Palilula sva bez tradicije, ona je predgrađe, u pravom smislu predgrađe<br> <br> </div> <p style="text-align: justify;"> Branislav Nušić (Odlomak iz pripovetke „Paliluski roman - istina iz beogradske Palilule“, po kojoj je nastala drama „Iza Božjih leđa“. U Beogradu 1905). </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Vreme trajanja: 1 sat 30 min.</b><b> </b><b> </b> </p> <div> <b>Igraju:</b><br> Sima - Petar Benčina  </div> Jova - Jovo Maksić  <br> Jula - Hana Selimović  <br> Frau Lenči - Olivera Viktorović Đurašković  <br> Patroldžika - Slađana Vlajović  <br> Vešerka - Dobrila Ilić  <br> Kuropatkin - Slobodan Ćustić  <br> Bandist - Dejan Matić Mata / Andrej Šepetkovski  <br> Bandistovica - Sandra Bugarski  <br> Svastika - Milica Gojković  <br> Živka - Ivana Nikolić  <br> Praktikant - Dragiša Milojković  <br> Žandar - Boris Radmilović / Zoran Đorđević  <br> Dečak - Nemanja Pavlović<br>

499.00
- 50%
1000 din 499 din
Rok iskoristivosti kupona
10.12.2017
Prodato kupona
6
Ušteda
501 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Pomorandže za zbogom u BDP-u!

<p style="text-align: justify;"> <b>Pomorandže za zbogom - </b><b>O DELU</b><br> <br> "Pomorandže za zbogom" je porodična melodrama o ljubavi i istrajnosti, posvećenosti i veri tri žene kroz ratovima ispisan 20. vek – ovo delo je zapravo istinita saga o jednoj srpskoj porodici i njenoj borbi da se održi zajedno i nastavi dalje u turbulentnim vremenima. Ocrtani su epskom snagom istiniti događaji, koji ne samo što pokazuju i dokazuju dubinu korenja jednog naroda na ovim prostorima, već i njegovu vekovnu borbu za goli opstanak. Bazirana na istoimenom romanu i istorijski tačnim podacima, drama je usredsređena na tri porodice istih korena, porekla i društvenog statusa. Po prvi put u novijoj istoriji, priča o tri srpska sveštenomučenika stradala od tri vojske, njihovoj progonjenoj deci, njihovim ženama koje su pravile strašne i neprihvatljive izbore, borbi dobra i zla, komunizmu i ateizmu, fašizmu i ljubavi, veri i stradanju, predstavljena je na način pripovedača, bez osude i politizacije, ali sa jasnom porukom da je Krajina bila i ostala mesto neverovatnih i ponekad potpuno nezamislivih preokreta u sudbinama stvarnih ljudi i žena.<br> <br> Dr. Zorica Kuburović, književnica napisala je u recenziji: „(...) I tako, pred čitaocem raste saga o srpskoj porodici i njenom životu. Pred nama niče divno žensko tkanje o ušuškanosti, nežnih priča koje se prenose s kolena na koleno, malih zapamćenih detalja, mirisa astraganskih bundi, oblika šešira, krotkih reči sveštenika koje vode na mučenje i u smrt, tuga dece bez roditelja, strašni pogrom Srba kroz Prvi i Drugi svetski rat, kroz vreme osvajanja partizanske vlasti posle rata i preuzimanja te vlasti od strane njihove dece i dece dece do današnjih dana.I sve je to na neki način svedeno na pravu meru – i greh, i radost, i mučeništvo, i vera. Biljana Popović jeste preživela svaki delić ove knjige, ali, ono što je najvažnije, sačuvala je živo srce, pod budnim okom svojih živih i mrtvih srodnica, mažena i pažena i, kao i one, gonjena nevoljom i strogim ispitima životne prakse. I to je srce koje voli i ne posustaje u ljubavi(...)“.<br> <br> Autor dramatizacije, Andrej Šepetkovski zapisao je: „ Roman i drama ,,Pomorandže za zbogom“, prate život tri ugledne srpske svešteničke porodice iz Bosanske Krajine kroz ceo dvadeseti vek. Nastala po istinitim događajima, ova priča svedoči o stradanju istinoljubivih, te duhu, snazi i neuništivoj veri kojom se stradanja podnose, ali i o pogubnoj naivnosti i zaboravu koji rađaju neopreznost i smrt. Sam roman odiše ljubavlju i praštanjem svima i za sve, no i otrežnjuje gorkim podsećanjem na nužnost poslušanja jevanđeljskog saveta da, pored bezezlenosti, budemo i ,,mudri kao zmije“. Posebna se počast odaje ženama, stubovima ovih porodica, koje se herojski bore za potomstvo, muževe, narod, za ljubav i razumevanje. Uprkos bezumnim ratovima, bratoubilačkom kovitlacu, krvavim pirovima nad najbližima koje im oduzimaju razum i smisao postojanja, uprkos bombardovanjima, izbeglištvu, osudama okoline i mržnji, progonima od strane ideoloških neprijatelja i vlasti, one uvek iznova nalaze snage da vole, zaštite i zagrle, da se uzdignu do Istine , te da haos preobraze u harmoniju“.<br> <br> <b>REČ AUTORA</b><br> U vremenu kada su fašizam i nacionalizam pokazali u punom svetlu svoje ružno lice, dobro je znati da se istina, ma kakva bila, ne može izjednačiti sa pravdom koju ljudi kroje i prilagođavaju pobedniku ili većini – da se ona uvek pojavi onda kada je najmanje očekivana, veoma često kao dokaz da je jača od svakog ljudskog zakona i čovekove nestalne i promenljive pravde. Roman i drama „Pomorandže za zbogom“ u sebi ne sadrže ni mržnju, ni osudu – oni svojoj publici dozvoljavaju da se sama stavi na stranu, da bira, da razmišlja i odluči ko je i kada bio u pravu.<br> Biljana Popović<br> <br> <b>REČ REDITELjA</b><br> Pravda ne postoji i nije važna u ovom životu. Ali – istina je važna i mora se znati. Postoji ljubav, a postoji i mržnja. Ako hoćeš lepo da živiš, biraj ljubav.<br> Nenad Gvozdenović<br> <b>Trajanje: 1 sat 40 min.</b><br> <br> <b>IGRAJU:</b><br> Paolo Pepini, italijanski vojnik  - Milorad Damjanović<br> Milan, sveštenik - Slobodan Ćustić<br> Jelena, Milanova žena - Danica Ristovski<br> Jelka, Jelenina sestričina - Anja Alač<br> Nena, Ilijina i Jelkina ćerka - Maja Ranđić<br> Ilija, sveštenik - Miloš Petrović<br> Veljko, komunista - Lazar Đukić<br> Vid, sveštenik - Luka Miljković<br> Rada, Vidova žena - Biljana Maletić<br> Natalija, oficirka OZNE, Lucija, partizanka, svekrva - Milica Milša<br> Ante, partizan, direktor škole, oficir OZNE, Momo, doktor, svekar - Vladimir Paunović<br> Bolničarka - Ivana Jovović<br> Mala Nena - Đurđina Ivanković, Nađa Lukić<br> Redža - Redžep Koljena </p>

499.00
- 50%
1000 din 499 din
Rok iskoristivosti kupona
07.12.2017
Prodato kupona
7
Ušteda
501 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Pomorandže za zbogom u BDP-u!

<b>Pomorandže za zbogom - </b><b>O DELU</b><br> <br> "Pomorandže za zbogom" je porodična melodrama o ljubavi i istrajnosti, posvećenosti i veri tri žene kroz ratovima ispisan 20. vek – ovo delo je zapravo istinita saga o jednoj srpskoj porodici i njenoj borbi da se održi zajedno i nastavi dalje u turbulentnim vremenima. Ocrtani su epskom snagom istiniti događaji, koji ne samo što pokazuju i dokazuju dubinu korenja jednog naroda na ovim prostorima, već i njegovu vekovnu borbu za goli opstanak. Bazirana na istoimenom romanu i istorijski tačnim podacima, drama je usredsređena na tri porodice istih korena, porekla i društvenog statusa. Po prvi put u novijoj istoriji, priča o tri srpska sveštenomučenika stradala od tri vojske, njihovoj progonjenoj deci, njihovim ženama koje su pravile strašne i neprihvatljive izbore, borbi dobra i zla, komunizmu i ateizmu, fašizmu i ljubavi, veri i stradanju, predstavljena je na način pripovedača, bez osude i politizacije, ali sa jasnom porukom da je Krajina bila i ostala mesto neverovatnih i ponekad potpuno nezamislivih preokreta u sudbinama stvarnih ljudi i žena.<br> <br> Dr. Zorica Kuburović, književnica napisala je u recenziji: „(...) I tako, pred čitaocem raste saga o srpskoj porodici i njenom životu. Pred nama niče divno žensko tkanje o ušuškanosti, nežnih priča koje se prenose s kolena na koleno, malih zapamćenih detalja, mirisa astraganskih bundi, oblika šešira, krotkih reči sveštenika koje vode na mučenje i u smrt, tuga dece bez roditelja, strašni pogrom Srba kroz Prvi i Drugi svetski rat, kroz vreme osvajanja partizanske vlasti posle rata i preuzimanja te vlasti od strane njihove dece i dece dece do današnjih dana.I sve je to na neki način svedeno na pravu meru – i greh, i radost, i mučeništvo, i vera. Biljana Popović jeste preživela svaki delić ove knjige, ali, ono što je najvažnije, sačuvala je živo srce, pod budnim okom svojih živih i mrtvih srodnica, mažena i pažena i, kao i one, gonjena nevoljom i strogim ispitima životne prakse. I to je srce koje voli i ne posustaje u ljubavi(...)“.<br> <br> Autor dramatizacije, Andrej Šepetkovski zapisao je: „ Roman i drama ,,Pomorandže za zbogom“, prate život tri ugledne srpske svešteničke porodice iz Bosanske Krajine kroz ceo dvadeseti vek. Nastala po istinitim događajima, ova priča svedoči o stradanju istinoljubivih, te duhu, snazi i neuništivoj veri kojom se stradanja podnose, ali i o pogubnoj naivnosti i zaboravu koji rađaju neopreznost i smrt. Sam roman odiše ljubavlju i praštanjem svima i za sve, no i otrežnjuje gorkim podsećanjem na nužnost poslušanja jevanđeljskog saveta da, pored bezezlenosti, budemo i ,,mudri kao zmije“. Posebna se počast odaje ženama, stubovima ovih porodica, koje se herojski bore za potomstvo, muževe, narod, za ljubav i razumevanje. Uprkos bezumnim ratovima, bratoubilačkom kovitlacu, krvavim pirovima nad najbližima koje im oduzimaju razum i smisao postojanja, uprkos bombardovanjima, izbeglištvu, osudama okoline i mržnji, progonima od strane ideoloških neprijatelja i vlasti, one uvek iznova nalaze snage da vole, zaštite i zagrle, da se uzdignu do Istine , te da haos preobraze u harmoniju“.<br> <br> <b>REČ AUTORA</b><br> U vremenu kada su fašizam i nacionalizam pokazali u punom svetlu svoje ružno lice, dobro je znati da se istina, ma kakva bila, ne može izjednačiti sa pravdom koju ljudi kroje i prilagođavaju pobedniku ili većini – da se ona uvek pojavi onda kada je najmanje očekivana, veoma često kao dokaz da je jača od svakog ljudskog zakona i čovekove nestalne i promenljive pravde. Roman i drama „Pomorandže za zbogom“ u sebi ne sadrže ni mržnju, ni osudu – oni svojoj publici dozvoljavaju da se sama stavi na stranu, da bira, da razmišlja i odluči ko je i kada bio u pravu.<br> Biljana Popović<br> <br> <b>REČ REDITELjA</b><br> Pravda ne postoji i nije važna u ovom životu. Ali – istina je važna i mora se znati. Postoji ljubav, a postoji i mržnja. Ako hoćeš lepo da živiš, biraj ljubav.<br> Nenad Gvozdenović<br> <b>Trajanje: 1 sat 40 min.</b><br> <br> <b>IGRAJU:</b><br> Paolo Pepini, italijanski vojnik  - Milorad Damjanović<br> Milan, sveštenik - Slobodan Ćustić<br> Jelena, Milanova žena - Danica Ristovski<br> Jelka, Jelenina sestričina - Anja Alač<br> Nena, Ilijina i Jelkina ćerka - Maja Ranđić<br> Ilija, sveštenik - Miloš Petrović<br> Veljko, komunista - Lazar Đukić<br> Vid, sveštenik - Luka Miljković<br> Rada, Vidova žena - Biljana Maletić<br> Natalija, oficirka OZNE, Lucija, partizanka, svekrva - Milica Milša<br> Ante, partizan, direktor škole, oficir OZNE, Momo, doktor, svekar - Vladimir Paunović<br> Bolničarka - Ivana Jovović<br> Mala Nena - Đurđina Ivanković, Nađa Lukić<br> Redža - Redžep Koljena<br>

499.00
- 50%
1000 din 499 din
Rok iskoristivosti kupona
21.11.2017
Prodato kupona
8
Ušteda
501 din
Deo grada
Vračar
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna
  • О NAMA
    Naš tim radi na odabiru najpovoljnijih i najboljih ponuda za tebe. Iza nas stoji višegodišnji rad i iskustvo od 8 godina.
  • KAKO KUPITI
    Tri koraka do kupovine: Klikni na “Stavi u Korpu” - izaberi način plaćanja - izvrši uplatu i kupon te čeka na email.
  • PARTNERI
    Otvorite nalog i jednostavno pratite svoje ponude, aktivirajte nove ponude i kontaktirajte nas iz Kabineta Partnera.
  • PODRŠKA
    Možeš nas kontaktirati putem dugmeta na sajtu, društvenih mreža, emaila i telefona. Uvek smo tu za tebe.