Pozorište na Terazijama

Partner:

Pozorište na Terazijama je jedini muzički teatar u regionu koji ove sezone proslavlja 67 godina od osnivanja. U prvih dvadeset godina postojanja, repertoar su činile operete i komedije, a 60-ih godina prošlog veka izvode se i prvi licencirani mjuzikli: „Oklahoma“ (1966), „Priča iz zapadnog kvarta“ (1968) i „Poljubi me, Kato“ (1969).
Nakon više od 280 premijera, Pozorište na Terazijama danas je pozicionirano kao autentična institucija kulture čije predstave mesečno pogleda više od osam hiljada ljudi. Na repertoaru se nalaze veliki brodvejski naslovi ali i domaća produkcija: „Mamma Mia!“ „Čikago“, “Producenti”, „Viktor Viktorija“, „Cigani lete u nebo“, „Neki to vole vruće“, „Zona Zamfirova“, „Glavo luda“, „Grk Zorba“…
Nakon rekonstrukcije (2005), Pozorište na Terazijama se, u tehničkom i prostornom smislu, smatra najsavremenijim teatrom u ovom delu Evrope. Konstantno usavršavajući izvođačke standarde, Pozorište na Terazijama je sa svakom narednom sezonom postajalo ne samo repertoarski ambicioznije, nego i od naše kulturne javnosti sve više vrednovano kao pozorišna ustanova visokog potencijala i relevantnih umetničkih dostignuća. Poslednjih deset godina kao jednu od svojih programskih strategija Pozorište na Terazijama realizuje program edukacije svojih umetničkih kadrova u saradnji sa časopisom „Orkestra” i američkom školom „The Jacob’s Pillow”.

Info:

Pozorište na Terazijama

Radno Vreme:

Pon-Pet:Pon: Ne radi Uto-Pet: 13-19:30h Sub:13-19:30h Ned:17-19:30h

Grad: Beograd

Adresa Ponude:
  • Trg Nikole Pašića 3, Beograd

Website: pozoristeterazije.com

Mapa:

Predstava Cigani lete u nebo u Pozorištu na Terazijama! - Balkon

<h3></h3> <p> <iframe title="Mjuzikl Cigani lete u nebo / Musical Gypsies are found near heaven (trejler)" width="459" height="344" src="//www.youtube.com/embed/KAxv5vRasBI?feature=oembed" frameborder="0" allow="autoplay; encrypted-media" allowfullscreen=""> </iframe> </p> <h4 style="color: #ee1d24;"><br> GORKI I NJEGOVI CIGANI</h4> Mladić koji se zvao Aleksej Maksimović Pješkov sin siromašnog radnika,siroče koje je rano ostalo bez oca, lađar, kuvar, pevač, skitnica i samouk – imao je dvadeset i četiri godine kada je dospeo u tamnicu. Bilo je to 1892.godine. Uzevši tada pseudonim pod kojim ga poznaje svetska literatura, Maksim Gorki u tamnici piše svoju prvu pripovetku: Makar Čudra. Iako prva, ova pripovetka koja je “zrelo štivo” i sa zanatske, i sa tematske i sa umetničke strane – poslužiće mnogo decenija kasnije, kao osnov za film i mjuzikl Cigani lete u nebo. Pripovetka je klasičan obrazac “duple ekspozicije”. Makar Čudra, Ciganin, priča na obali mora, pod vetrom i talasima, o svom ciganskom sabratu Lojku Zobaru i njegovoj ljubavi prema lepoj Ciganki Radi. Makar Čudra je tema za sebe, pisac ga skicira kao profil snažne ličnosti, tako da bi i on sam mogao da bude tema jedne priče. Gorki daje Makaru ulogu pripovedača da bi ispričao začudnu istoriju jedne ljubavi. Ta istorija je zanimljiv fabulativni ram za široku sliku koju pisac i njegov junak slikaju pred čitaocem. Napisana u Tiflisu, u stanu političkog izgananika Kaljužnog, objavljena u dvevnom listu “Kavkaz”, ona stoji – hronološki i umetnički – na čelu svih izabranih i sabranih dela Maksima Gorkog. Gorkijevi Cigani nose u sebi elemente romantičarskih legendi koje, međutim,pripovedaju pučki pripovedači.Njih autor sreće kraj čergi, u stepama, za vreme lutanja beskrajnim prostorima svoje domovine Rusije. U tim se novelama, zatim, pojavljuju i likovi skitnica – “bosjaka”, u kojima Gorki otkriva visokeljudske kvalitete, specifičnu životnu filozofiju, često izraženu u brojnim aforizmima i sentencama. Njegovi junaci lišeni su društvenih dogmi i lako prekoračuju norme društvenog ponašanja, upravo zato što ne zavise sudbinski od materijalnih dobara. Jednom rečju – oni su slobodni. Zbog takvih osobina njegovih novela, Gorkog su u prvo vreme smatrali predstavnikom ruskog modernizma, dok se u vezi sa njegovim likovima najčešće spominjalo Ničeovo ime. Najzad, nesumljivo je jedno: novelistički likovi Gorkog- Makar Čudra i starica Izergil, Lojko Zobar i prelepa Ciganka Rada – jesu ponosni, smeli i snažni ljudi koji su suprostavljeni poniznim, ropskim i slabim. Takvi likovi, takvi ljudi i takvi Cigani, samo i mogu “da lete u nebo”. Zemlja je za njih pretesna. <h4 style="text-align: justify;"> <p> </p> </h4> <h4 style="text-align: justify;"></h4> <p> </p> <b style="color: inherit; font-family: inherit; font-size: 18px; text-align: justify;">Igraju:</b> <p style="text-align: justify;"> Izergil – Ljiljana Stjepanović<br> Rada – Milena Vasić<br> Lojko – Zobar Ivan Bosiljčić<br> Talimon – Dragan Vujić/ Milan Tubić<br> Bubulja – Nikola Bulatović<br> Dalibog – Milan Antonić<br> Makar Čudra – Duško Radović<br> Njemčo Nur – Žarko Stepanov<br> Danilo – Veselin Stijović<br> Otac Zobar – Desimir Stanojević<br> Silađi – Branko Đurić<br> Nonka – Vesna Šašić<br> Svetlana – Dušica Novaković<br> Veročka – Snežana Jeremić / Anja Mit<br> Rusalina – Ana Korać / Tatjana Dimitrijević<br> Juliška – Barbara Milovanov<br> Buča – Miroljub Turajlija<br> Poručnik – Milan Milosavljević<br> Propercium, Švob – Marko Nikolić ml.<br> Balint – Vladan Savić<br> Predsednik opštine – Aleksandar Dunić<br> Žena predsednika opštine – Ana Simić<br> Pandur – Goran Bukilić<br> Ištvan – Bojan Gavrilović<br> Balintova žena – Jelena Mit<br> Suđaje: Svjetlana Knežević, Ana Zdravković, Valentina Pavličić<br> </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> </p>

790.00
790 din
Rok iskoristivosti kupona
14.04.2018
Deo grada
Stari Grad
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Fantom iz opere u Pozorištu na Terazijama! - Balkon

<h4 style="text-align: justify;"> <iframe title="FANTOM IZ OPERE, mjuzikl / PHANTOM OF THE OPERA, musical" width="480" height="270" src="//www.youtube.com/embed/2u0YG5cS9wQ?feature=oembed" frameborder="0" allow="autoplay; encrypted-media" allowfullscreen=""> </iframe> <b><br> </b></h4> <h4 style="text-align: justify;"><b>Fantom iz opere </b><a href="https://emojipedia.org/apple/ios-11.2/performing-arts/"><img width="60" alt="Performing Arts on Apple " src="https://emojipedia-us.s3.amazonaws.com/thumbs/60/apple/118/performing-arts_1f3ad.png" height="60" data-src="https://emojipedia-us.s3.amazonaws.com/thumbs/60/apple/118/performing-arts_1f3ad.png" data-srcset="https://emojipedia-us.s3.amazonaws.com/thumbs/120/apple/118/performing-arts_1f3ad.png 2x" srcset="https://emojipedia-us.s3.amazonaws.com/thumbs/120/apple/118/performing-arts_1f3ad.png 2x"></a> </h4> <p style="text-align: justify;"> „Fantom iz Opere“ je roman francuskog pisca Gastona Lerua (Gaston Leroux) iz 1910. godine koji je svoju najveću popularnost doživeo kroz brojne pozorišne i filmske adaptacije od kojih su najpoznatiji istoimeni nemi horor film iz 1925. godine i mjuzikl Endrju Lojd Vebera 1986. godine. Roman je inspirisan istorijskim događajima iz doba pariske opere XIX veka i jednim poluistinitim događajem iz tog vremena koji se ticao korišćenja skeleta bivših baletskih učenika jednog studija. </p> <p> Priča u mjuziklu “Fantom iz opera” počinje u noći trijumfa operske pevačice Kristin na gala večeri povodom penzionsanja starih menadžera. U to vreme pozorištem kruže glasine da u Operi živi fantom koji se oglašava pismima. Stvari kulminiraju kada tokom premijenog izvođenja “Fausta” glavna pevačica ostaje bez glasa a veliki luster pada na scenu, čime svima postaje jasno da je fantom tu. Prelepi sopran Kristin postaje opsesija misterioznog muzičkog genija. Mjuzikl „Fantom iz Opere“ premijerno je izveden na londonskom Vest Endu 1986. godine, a na Brodveju dve godine kasnije gde važi za najduže izvođen mjuzikl svih vremena (preko 12 000 predstava). Do sada ga je u svetu pogledalo oko 140 miliona ljudi. Izvodi se na 15 svetskih jezika u 35 zemalja. Predstava je osvojila brojne nagrade među kojima i tri Olivier nagrade (londonska produkcija) i 7 Toni i Drama desk priznanja (brodvejska produkcija). „Fantom iz Opere“ je prvi Veberov mjuzikl i dugo očekivani naslov koji će od oktobra biti na repertoaru jedinog muzičkog pozorišta kod nas. </p> <h4 style="text-align: justify;"> <b>Igraju:</b> </h4> <p style="text-align: justify;"> Kristin Marta Hadžimanov / Mirjana Matić<br> Fantom Slobodan Stefanović / Nikola Bulatović<br> Raul Slaven Došlo / Ivan Marković<br> Gospodin Firman / Milan Antonić<br> Gospodin Andre / Dušan Šida<br> Karlota Snežana Savičić Sekulić / Mirjana Stojanović<br> Madam Žiri Milena Vasić / Ivana Popović<br> Pjanđi Ljubomir Popović<br> Gospodin Rejer Dušan Kaličanin<br> Meg Iva Stefanović<br> Gospodin Lefevr Božidar Bole Stošić<br> Žozef Buke Filip Čala<br> Aukcionar 1 Dragan Vujić Vujke<br> Aukcionar 2, Oficir Ljubiša Dinčić<br> Don Atilio Marko Pantelić / Ljubiša Dinčić<br> Pasarino Marko Pantelić </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> </p>

1290.00
1700 din 1 290 din
Rok iskoristivosti kupona
13.04.2018
Deo grada
Stari Grad
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Viktor Viktorija u Pozorištu na Terazijama!

<p style="text-align: justify;"> </p> <h4><span style="background-color: #ffffff;"><b><span style="background-color: #f49bc1;">„VIKTOR VIKTORIJA“ NA TERAZIJAMA</span></b></span></h4> <p> </p> <p> Razlozi zbog kojih se danas i ovde izvodi mjuzikl „Viktor Viktorija“ su brojni. Najpre, reč je o jednom od najpoznatijih brodvejskih naslova i Pozorište na Terazijama ovim repertoarskim potezom potvrđuje da su svi njegovi ansambli, sa posebnima akcentom na glumački, sposobni da izađu na kraj sa najzahtevnijim zadacima koje mjuzikl nameće. </p> <p> Ono na čemu se bazira ova naša, prva postavka „Viktor Viktorije“ u domaćem pozorištu jeste blago pomeranje u vremenu. Najpre, savremena interpretacija ove priče o pevačici koja postiže uspeh u svom poslu pretvarajući se da je muškarac, polazi od toga da ne postoji ništa neobično u nekoj vrsti prerušavanja, zamene polova i slično, što je možda bilo u vreme kada se ovaj mjuzikl pojavio. Šta više, danas bi to bila površna interpretacija jedne mnogo sadržajnije priče o ljubavi koja svoje korene ima u istoriji pozorišta i to na najvišem nivou. Dramski predložak mjuzikla „Viktor Viktorija“ najsličniji je Šekspirovom „Mletačkom trgovcu“. Kao što je u ovoj komediji lik Porcije muškarac koji se prerušava u ženu, koja se prerušava u muškarca, tako je uloga Viktorije ispisivanje istog kruga u drugom smeru – Viktorija je žena koja se pretvara da je muškarac koji se pretvara da je žena. </p> <p> Premijera predstave „Viktor Viktorija“ istovremeno je još jedna korak ka učvršćivanju trajne repertoarske politike Pozorišta na Terazijama, kao kuće koja pored negovanja domaćeg mjuzikla, istrajava na takozvanom gvozdenom brodvejskom repertoaru kome „Viktor Viktorija“ nesumnjivo pripada. </p> <p> </p> <h4></h4> <h4><span style="background-color: #f49bc1;">Igraju</span></h4> Viktor/Viktorija Grant – Mina Lazarević<br> Todi (Kerol Tod) – Dragan Vujić Vujke<br> King Maršan – Aleksandar Srećković Kubura<br> Norma Kesidi – Jelena Jovičić<br> Skvoš Bernstin – Vladan Savić<br> Henri Labis – Milan Tubić<br> Andre Kasel – Rade Marjanović<br> Sal Andreti – Žarko Stepanov<br> Ričard Di Nardo – Aleksandar Dunić<br> Gđica Selmer – Marija Jovanović<br> Simon Kalisto – Marija Vidaković<br> Prodavačica cveća, novinar – Kristina Savić/Biljana Peković<br> Scenski radnik kod Kasela, kelner Gregor, gost, novinar, Džuk – Dušan Kaličanin<br> Madam Rože – Bojana Račić<br> Predsednica kozmetičkog lanca, gošća – Irena Šarović<br> Izveštačeni suprug predsednice, Klem, novinar,gost – Jovan Nikolić<br> Gošća u restoranu „Kod Luja“ – Jelena Mit<br> Policajac – Igor Naumoski<br> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> </p>

790.00
- 39%
1300 din 790 din
Rok iskoristivosti kupona
04.04.2018
Prodato kupona
64
Ušteda
510 din
Deo grada
Stari Grad
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Glavo luda u Pozorištu na Terazijama!

<p style="text-align: justify;"> „Prva reč komada „Glavo luda“ napisana je davne 2001. godine. Na početku o muzici nisam uopšte razmišljao. Sticajem okolnosti, jedne večeri dok sam radio na tekstu, u pozadini se čula muzika sa nekog radija. Bila je to Čolina pesma „Produži dalje“. Slušajući reči, rodila se kompletna ideja i razvila u tekst kakav danas imamo. Gotovo sve Zdravkove pesme koje sam tada odabrao, zadržane su i do danas. </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> Mjuzikl „Glavo luda“ nije priča o životu našeg poznatog izvođača, već o članovima jednog rokenrol benda iz predgrađa koji prolazi kroz razne faze odrastanja i muzičkog sazrevanja. Ona nam donosi duh bezbrižnih osamdesetih, a pesme su svojevrstan pečat vremena i kao takvi slika Jugoslavije kakva je nekada bila. </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Igraju:<br> </b>LUKA – Žarko Stepanov<br> IVANA – Jelena Trkulja<br> JUGOSLAV – Milan Antonić<br> JASNA – Milica Janketić<br> MARA - Lukina majka – Maja Noveljić Romčević<br> MILUTIN -Ivanin otac – Dragan Vujić Vujke<br> DRAGANA - Ivanina majka – Elizabeta Đorevska<br> MILAN – Slaven Došlo<br> VIOLETA – Snežana Jeremić Nešković / Iva Stefanović<br> SONjA – Dušica Novaković<br> PRODUCENT MITIĆ – Milan Milosavljević<br> LUSI – Marina Aleksić/ Tatjana Dimitrijević </p> <p> <br> </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> </p>

715.00
- 35%
1100 din 715 din
Rok iskoristivosti kupona
13.03.2018
Prodato kupona
5
Ušteda
385 din
Deo grada
Stari Grad
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Producenti u Pozorištu na Terazijama! - Balkon

<p style="text-align: justify;"> <iframe title="Mjuzikl Producenti / Musical The Producers (trejler)" width="459" height="344" src="//www.youtube.com/embed/UJrOfCxCID0?feature=oembed" frameborder="0" allow="autoplay; encrypted-media" allowfullscreen="" style="font-family: Arial, sans-serif;"> </iframe> <b><br> </b> </p> <p style="text-align: justify;"> <b>“Producenti” na Brodveju</b> </p> <p style="text-align: justify;"> “Producenti”, mjuzikl premijerno izveden na Brodveju 19. aprila 2001. godine, nastao je na osnovu istoimenog filma Mela Bruksa iz 1968. godine. Ova predstava, sa Metju Broderikom i Natanom Lejnom u naslovnim ulogama, izvedena je 2 502 puta i prevedena na 15 svetskih jezika. Uspeh potvrđuju brojne turneje po svetu i internacionalne produkcije: Sidnej, Toronto, Berlin, Tel Aviv, Tokio, Osaka, Budimpešta, Madrid, Milano, Bratislava, Beč, Atina, Kopenhagen, Meksiko Siti, Moskva, Prag… </p> <p style="text-align: justify;"> Dva dana nakon premijere 2001. godine, “Producenti” su oborili rekord najveće prodaje karata na blagajni u jednom danu – preko 3 miliona dolara. Nakon samo dve godine, oborili su sopstveni rekord i postavili novi- preko 3,5 miliona dolara prihoda od prodaje karata u samo jedanom danu! </p> <p style="text-align: justify;"> Na dodeli Toni nagrada 2001. godine, “Producenti” su osvojili 12 nagrada (od ukupno 15 nominacija): najbolji mjuzikl, libreto, originalna partitura, glavna muška uloga, sporedna muška uloga, sporedna ženska uloga, scenografija, kostim, koreografija, dizajn svetla, orkestracija i režija. Na ovaj način su oborili rekord u broju nagrada koji je 37 godina držao mjuzikl “Hello Dolly!” koji je osvojio 10 nagrada. </p> <p style="text-align: justify;"> Ova predstava je takođe osvojila 11 Drama Desk nagrada, a Udruženje dramskih kritičara Njujorka proglasilo je ovaj komad najboljim mjuziklom u sezoni. Na osnovu glasanja koje tradicionalno organizuje sajt Broadway.com, preko 115.000 pozorišnih fanova je 2001. godine “Producente” proglasilo za najbolji mjuzikl u sezoni. </p> <p style="text-align: justify;"> Američki filmski institut (AFI) 2000. godine napravio je listu najboljih komedija svih vremena, gde se film „Producenti“ iz 1968. godine nalazi na 11 mestu. Takođe, popularni song „Springtime for Hitler“ od strane istog udruženja uvršten je u 100 najboljih pesama svih vremena. </p> <p style="text-align: justify;"> Film „Producenti“ iz 1968. godine snimljen je kao crna komedija. Okarakterisan kao „drska satira“, veliki filmski studiji nisu smeli da stanu iza ovog projekta. Film je ugledao svetlost dana kao umetnički film nezavisne produkcije koji je brzo pridobio javnost, najpre mlađu populaciju. Nagrada Oskar za najbolji originalni scenario bila je samo potvrda kvalitetu ovog filmskog ostvarenja. </p> <p style="text-align: justify;"> Godine 2005. snimljen je „rimejk“ sa glumcima iz predstave u naslovnim ulogama (Broderik i Lejn) kojima se pridružila i holivudska glumica Uma Turman u ulozi Ule. </p> <p style="text-align: justify;"> Mel Bruks, pisac, reditelj i glumac, važi za jednog od najboljih komičara svih vremena, malobrojnih umetnika koji su osvojili sve važnije nagrade (Gremi, Toni, Emi i Oskar), kao i kralja satire, farse i parodije. </p> <p style="text-align: justify;"> Umetnik koji je izjavio da je jedini Jevrejin koji je imao koristi od Hitlera, i da je dobar ukus nepriljatelj komedije, stvorio je specifičan stil u komediji koji se danas jednostavno prepoznaje kao „melbrukovski“. </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> <b>Igraju:</b> </p> <p style="text-align: justify;"> Maks Bjalistok – Nebojša Dugalić<br> Leopold Leo Blum – Slobodan Stefanović<br> Franc Libkind – Milan Antonić<br> Ula Inga Hansen – Jelena Jovičić/Ivana Popović<br> Rodžer De Bris – Rade Marjanović<br> Karmen Gia – Miroljub Turajlija </p>

550.00
- 39%
900 din 550 din
Rok iskoristivosti kupona
28.02.2018
Prodato kupona
5
Ušteda
350 din
Deo grada
Stari Grad
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Fantom iz opere u Pozorištu na Terazijama!

<h4 style="text-align: justify;"><b>Fantom iz opere </b><a href="https://emojipedia.org/apple/ios-11.2/performing-arts/"><img width="60" alt="Performing Arts on Apple " src="https://emojipedia-us.s3.amazonaws.com/thumbs/60/apple/118/performing-arts_1f3ad.png" height="60" data-src="https://emojipedia-us.s3.amazonaws.com/thumbs/60/apple/118/performing-arts_1f3ad.png" data-srcset="https://emojipedia-us.s3.amazonaws.com/thumbs/120/apple/118/performing-arts_1f3ad.png 2x" srcset="https://emojipedia-us.s3.amazonaws.com/thumbs/120/apple/118/performing-arts_1f3ad.png 2x"></a> </h4> <p style="text-align: justify;"> „Fantom iz Opere“ je roman francuskog pisca Gastona Lerua (Gaston Leroux) iz 1910. godine koji je svoju najveću popularnost doživeo kroz brojne pozorišne i filmske adaptacije od kojih su najpoznatiji istoimeni nemi horor film iz 1925. godine i mjuzikl Endrju Lojd Vebera 1986. godine. Roman je inspirisan istorijskim događajima iz doba pariske opere XIX veka i jednim poluistinitim događajem iz tog vremena koji se ticao korišćenja skeleta bivših baletskih učenika jednog studija. </p> <p> Priča u mjuziklu “Fantom iz opera” počinje u noći trijumfa operske pevačice Kristin na gala večeri povodom penzionsanja starih menadžera. U to vreme pozorištem kruže glasine da u Operi živi fantom koji se oglašava pismima. Stvari kulminiraju kada tokom premijenog izvođenja “Fausta” glavna pevačica ostaje bez glasa a veliki luster pada na scenu, čime svima postaje jasno da je fantom tu. Prelepi sopran Kristin postaje opsesija misterioznog muzičkog genija. Mjuzikl „Fantom iz Opere“ premijerno je izveden na londonskom Vest Endu 1986. godine, a na Brodveju dve godine kasnije gde važi za najduže izvođen mjuzikl svih vremena (preko 12 000 predstava). Do sada ga je u svetu pogledalo oko 140 miliona ljudi. Izvodi se na 15 svetskih jezika u 35 zemalja. Predstava je osvojila brojne nagrade među kojima i tri Olivier nagrade (londonska produkcija) i 7 Toni i Drama desk priznanja (brodvejska produkcija). „Fantom iz Opere“ je prvi Veberov mjuzikl i dugo očekivani naslov koji će od oktobra biti na repertoaru jedinog muzičkog pozorišta kod nas. </p> <h4 style="text-align: justify;"> <b>Igraju:</b> </h4> <p style="text-align: justify;"> Kristin Marta Hadžimanov / Mirjana Matić<br> Fantom Slobodan Stefanović / Nikola Bulatović<br> Raul Slaven Došlo / Ivan Marković<br> Gospodin Firman / Milan Antonić<br> Gospodin Andre / Dušan Šida<br> Karlota Snežana Savičić Sekulić / Mirjana Stojanović<br> Madam Žiri Milena Vasić / Ivana Popović<br> Pjanđi Ljubomir Popović<br> Gospodin Rejer Dušan Kaličanin<br> Meg Iva Stefanović<br> Gospodin Lefevr Božidar Bole Stošić<br> Žozef Buke Filip Čala<br> Aukcionar 1 Dragan Vujić Vujke<br> Aukcionar 2, Oficir Ljubiša Dinčić<br> Don Atilio Marko Pantelić / Ljubiša Dinčić<br> Pasarino Marko Pantelić </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> </p>

1725.00
2300 din 1 725 din
Rok iskoristivosti kupona
13.02.2018
Prodato kupona
8
Deo grada
Stari Grad
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Zona Zamfirova u Pozorištu na Terazijama - BALKON!

<h4 style="text-align: justify;"><b>Zona Zamfirova</b></h4> <p style="text-align: justify;"> Svaki put kada se nađe pred novim projektom pozorište je u sličnoj poziciji kao pisac pred belim papirom. Naročito je teško, čak je vraški teško popuniti „prazninu scene“ u slučaju domaćeg mjuzikla. S obzirom da smo mi kuća koja je finansirana iz budžeta Grada Beograda tim pre smo obavezni i prema sebi i srpskoj kulturi uopšte, da kontinuirano kreativno promišljamo našu (dramsku) literaturu u skladu sa svojim osnovnim repertoarskim opredeljenjem. Stoga nije čudno što se na sceni Pozorišta na Terazijama izvodi „Zona Zamfirova“ naprotiv. Junaci Stevana Sremca i njihovi međusobni odnosi „izvedeni“ su na scenu upravo na način koji podarzumeva stil pozorišta kao što je mjuzikl. Pri tom, osnovna ideja kojom se rukovodio autorski tim predvođen Kokanom Mladenovićem, sa kojim smo pre početka rada postigli punu saglasnost, jeste neke vrsta otklona od stereotipne interpetacije ove, ako to nije pretenciozno kazati, naše verzije Romea i Julije. Na prvom mestu otklon je napravljen na nivou same priče. Najpre je obuhvaćen društveni kontekst ondašnje tek oslobođene Srbije izašle iz feudalnog načina života. Potom su snažno zaoštreni odnosi između klase bogataša koju simbolizuje Hadži Zamfir i nižih socijalnih slojeva društva, sitnih zanatlija i malih privrednika koje predvodi neobuzdani Mane. Drugo, bekstvo od stereotipa izraženo je i u muzici koja ne beži od foklora ali je neočekivana i u aranžmanu i osnovnom stilskom opredeljenju. Treće, u Pozorištu na Terazijama ovaj put je na nivou igre i plesa implementiran step koji nije bio preterano zastupljen u dosadašnjim koreografskim rešenjima.<br> <br> I na kraju kao najvažnije jeste glumačka igra našeg ansambla pojačanog dragim gostima koji svi zajedno, efektno objedinjuju i mire na najlepši način sve elemente našeg pristupa ovoj temi i ovom knjževnom delu. Uvereni smo da smo upravo ovakvim pristupom odbranili puni smisao i sve razloge rada ove predstave. Takođe sigurni smo da je radom na mjuziklu „Zona Zamfirova“ stvorena nova realnost, novo biće na našoj umetničkoj sceni koja će postojati i kada predstava više ne bude na repertoaru.<br> </p> <h4 style="text-align: justify;"> <b>Igraju:</b> </h4> <p style="text-align: justify;"> Manasije, Mane – Ivan Bosiljčić<br> Zona – Ivana Popović/Milena Živanović<br> Hadži Zamfir – Nebojša Dugalić<br> Doka – Danica Maksimović<br> Manulać – Slobodan Stefanović<br> Jevdaa – Maja Noveljić<br> Čorbadži Tasa – Desimir Stanojević<br> Taska – Ivana Knežević<br> Gena – Ana Radivojević Zdravković<br> Kaliopa – Nataša Balog Brakus<br> Pote – Miroljub Turajlija<br> Kote – Milan Antonić<br> Vaska – Milena Živanović/Iva Stefanović<br> Gane Klinčar – Ivan Zablaćanski<br> Hans – Saša Joksimović<br> Kalina – Jelena Arsić<br> </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> </p>

599.00
- 40%
1000 din 599 din
Rok iskoristivosti kupona
06.02.2018
Prodato kupona
9
Ušteda
401 din
Deo grada
Stari Grad
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Zona Zamfirova u Pozorištu na Terazijama!

<h4 style="text-align: justify;"><b>Zona Zamfirova</b></h4> <p style="text-align: justify;"> Svaki put kada se nađe pred novim projektom pozorište je u sličnoj poziciji kao pisac pred belim papirom. Naročito je teško, čak je vraški teško popuniti „prazninu scene“ u slučaju domaćeg mjuzikla. S obzirom da smo mi kuća koja je finansirana iz budžeta Grada Beograda tim pre smo obavezni i prema sebi i srpskoj kulturi uopšte, da kontinuirano kreativno promišljamo našu (dramsku) literaturu u skladu sa svojim osnovnim repertoarskim opredeljenjem. Stoga nije čudno što se na sceni Pozorišta na Terazijama izvodi „Zona Zamfirova“ naprotiv. Junaci Stevana Sremca i njihovi međusobni odnosi „izvedeni“ su na scenu upravo na način koji podarzumeva stil pozorišta kao što je mjuzikl. Pri tom, osnovna ideja kojom se rukovodio autorski tim predvođen Kokanom Mladenovićem, sa kojim smo pre početka rada postigli punu saglasnost, jeste neke vrsta otklona od stereotipne interpetacije ove, ako to nije pretenciozno kazati, naše verzije Romea i Julije. Na prvom mestu otklon je napravljen na nivou same priče. Najpre je obuhvaćen društveni kontekst ondašnje tek oslobođene Srbije izašle iz feudalnog načina života. Potom su snažno zaoštreni odnosi između klase bogataša koju simbolizuje Hadži Zamfir i nižih socijalnih slojeva društva, sitnih zanatlija i malih privrednika koje predvodi neobuzdani Mane. Drugo, bekstvo od stereotipa izraženo je i u muzici koja ne beži od foklora ali je neočekivana i u aranžmanu i osnovnom stilskom opredeljenju. Treće, u Pozorištu na Terazijama ovaj put je na nivou igre i plesa implementiran step koji nije bio preterano zastupljen u dosadašnjim koreografskim rešenjima.<br> <br> I na kraju kao najvažnije jeste glumačka igra našeg ansambla pojačanog dragim gostima koji svi zajedno, efektno objedinjuju i mire na najlepši način sve elemente našeg pristupa ovoj temi i ovom knjževnom delu. Uvereni smo da smo upravo ovakvim pristupom odbranili puni smisao i sve razloge rada ove predstave. Takođe sigurni smo da je radom na mjuziklu „Zona Zamfirova“ stvorena nova realnost, novo biće na našoj umetničkoj sceni koja će postojati i kada predstava više ne bude na repertoaru.<br> </p> <h4 style="text-align: justify;"> <b>Igraju:</b> </h4> <p style="text-align: justify;"> Manasije, Mane – Ivan Bosiljčić<br> Zona – Ivana Popović/Milena Živanović<br> Hadži Zamfir – Nebojša Dugalić<br> Doka – Danica Maksimović<br> Manulać – Slobodan Stefanović<br> Jevdaa – Maja Noveljić<br> Čorbadži Tasa – Desimir Stanojević<br> Taska – Ivana Knežević<br> Gena – Ana Radivojević Zdravković<br> Kaliopa – Nataša Balog Brakus<br> Pote – Miroljub Turajlija<br> Kote – Milan Antonić<br> Vaska – Milena Živanović/Iva Stefanović<br> Gane Klinčar – Ivan Zablaćanski<br> Hans – Saša Joksimović<br> Kalina – Jelena Arsić<br> </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> </p>

850.00
- 43%
1500 din 850 din
Rok iskoristivosti kupona
06.02.2018
Prodato kupona
8
Ušteda
650 din
Deo grada
Stari Grad
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Ženidba i udadba u Pozorištu na Terazijama!

<p style="text-align: justify;"> <b>Ženidba i udadba</b> <br> Iako izvorno označena kao komedija naravi, “<b>Ženidba i udadba</b>“ Jovana Sterije Popovića, gledano iz današnjeg ugla, najviše podseća na sapunsku operetu o hromoj i dobrodušnoj devojci i stidljivom ali vrednom mladiću, sa srećnim krajem.  </p> <p style="text-align: justify;"> Manirom iskusnog analitičara, Jovan Sterija Popović odslikava temu pronalaženja životnog saputnika kao nasušnu potrebu da se život zaodene zavodljivim iluzijama, u čemu su banalnost i kič bitna gradivna sredstva.  </p> <p style="text-align: justify;"> U želji da uobičajenu trku za profitom propustimo kroz vizuru „nepristrasnog posmatrača“, postavka “<b>Ženidbe i udadbe</b>“ bazirala se na aktuelnoj ikonografiji kojom smo zapljusnuti iz svih medijskih oružja. Teatralnost u izrazu, kao stil sporazumevanja i opštenja, poslužila je kao povod i dobar poligon za kreaciju zahvalnih likova na temu sklapanja poslova od “izuzetnog značaja“. </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> </p>

650.00
- 50%
1300 din 650 din
Rok iskoristivosti kupona
24.01.2018
Prodato kupona
7
Ušteda
650 din
Deo grada
Stari Grad
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Svečana ceremonija dodele nagrada Prvi Oskar Srbije u Pozorištu na Terazijama!

<p style="text-align: justify;"> Dodela tradicionalnog oskara najuspešnijima iz kulturnog i javnog života Srbije ove godine održaće se u prelepoj sali Pozorišta na Terazijama,  program koji će trajati 90 minuta vodiće Miša Ćirić - RTS i Kristina Madić sa Fokus radija. U zabavnom delu programa predstaviće vam se najeminentniji izvođači iz oblasti pop-rock muzike: Neverne Bebe, Van Gogh, Piloti, Sestre Gobović, Ivana Jordan, Renato Henc, Suzana Mančić, Lane Gutović i gosti iznenađenja. <br> <br> Nagrada Prvi Oskar Srbije dodeljuje se za delo koje predstavlja najvrednije dostignuće u umetnosti, nauci, medicini, arhitekturi i urbanizmu, poljoprivredi, novinarstvu, obrazovanju, sportu...  </p>

399.00
- 60%
1000 din 399 din
Rok iskoristivosti kupona
18.12.2017
Prodato kupona
9
Ušteda
601 din
Deo grada
Stari Grad
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Ženidba i udadba u Pozorištu na Terazijama!

<p style="text-align: justify;"> <b>Ženidba i udadba</b> <br> Iako izvorno označena kao komedija naravi, “<b>Ženidba i udadba</b>“ Jovana Sterije Popovića, gledano iz današnjeg ugla, najviše podseća na sapunsku operetu o hromoj i dobrodušnoj devojci i stidljivom ali vrednom mladiću, sa srećnim krajem.  </p> <p style="text-align: justify;"> Manirom iskusnog analitičara, Jovan Sterija Popović odslikava temu pronalaženja životnog saputnika kao nasušnu potrebu da se život zaodene zavodljivim iluzijama, u čemu su banalnost i kič bitna gradivna sredstva.  </p> <p style="text-align: justify;"> U želji da uobičajenu trku za profitom propustimo kroz vizuru „nepristrasnog posmatrača“, postavka “<b>Ženidbe i udadbe</b>“ bazirala se na aktuelnoj ikonografiji kojom smo zapljusnuti iz svih medijskih oružja. Teatralnost u izrazu, kao stil sporazumevanja i opštenja, poslužila je kao povod i dobar poligon za kreaciju zahvalnih likova na temu sklapanja poslova od “izuzetnog značaja“. </p> <p style="text-align: justify;"> </p> <p style="text-align: justify;"> </p>

650.00
- 50%
1300 din 650 din
Rok iskoristivosti kupona
03.12.2017
Prodato kupona
5
Ušteda
650 din
Deo grada
Stari Grad
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Čikago u Pozorištu na Terazijama!

<p style="text-align: justify;"> <span style="color: #0054a5; background-color: #ffffff;"><b><span style="color: #ff0000;">ČIKAGO</span></b></span> </p> <p style="text-align: justify;"> Čikago je jedan od najpopularnijih brodvejskih mjuzikala u kome se prepliću strast, požuda, spletke, ubistva, šou bizsnis i potkupljive sudije i advokati. Ovaj visokokvalitetni brodvejski hit kroz mnoštvo muzičkih hitova poput “Sav taj džez”, i niza ekspresivnih i visokokvalitetnih koreografskih numera, na satiričan način govori o Americi iz vremena burnih dvadesetih godina prošlog veka. Priča počinje kada neostvarena muzička glumica i pevačica Roksi Hart, koja sanja o uspehu na čikaškim pozornicama, ubija svog ljubavnika. U zatvoru sreće svog idola- slavnu Velmu Keli. Njih dve ne prezaju ni od čega da bi stigle do cilja u čemu im pomaže izrazito kurumpirani advokat Bili Flin…<br> <br> <b>O “ČIKAGU”</b><br> Radnja mjuzikla ”Čikago” odigrava se u istoimenom ozloglašenom američkom gradu dvadesetih godina 20. veka. U središtu radnje je neodoljiva plavuša Roksi, neostvarena barska pevačica i žena koja je ubila svog ljubavnika, zato što nju ”niko ne sme da ostavi”! Došavši u zatvor upoznaje poznatu barsku pevačicu, smeđokosu i zaista ”ubistvenu” Velmu (koja je ubila svoju sestru i svog muža zatekavši ih u preljubi) – kao i ostale zatvorenice, uglavnom ubice nevernih muškaraca. Velmu brani slavni advokat koga, prilikom preuzimanja odbrane zanima samo da li okrivljena ima 5000 dolara za njegov honorar. Kada Roksi pristane na visinu njegovog honorara, on krene u beskompromisnu manipulaciju, kako medija, tako i nje same…<br> <br> Mjuzikl ”Čikago”, iako na prvi pogled mračnog sadržaja i oštrog i satiričnog oslikavanja stanja u američkom društvu, je veoma popularan kod publike. Kao razlog tolikog uspeha, navode se, pre svega, odlična muzika i koreografija Boba Fosija, kao i njegova izuzetna režija, koja nas u svet gangsterskog Čikaga uvodi kao u neki veliki kabare. Drugi razlog uspeha leži, verovatno, u godini njegove premijere. Naime, sedamdesete godine donele su građanima Amerike veliko razočarenje u ”američki san”, a otkrivanjem istine o vijetnamskom ratu, na ”svetlosti pozornice” izneta je prava slika o licemerju američkog društvenog morala. Treći razlog je, de facto, opčinjenost publike fotogeničnom slikom Čikaga sa prepoznatljivim gangsterskim imidžom, koji je privlačio publiku neodoljivim ukusom ”zabranjenog voća: alkohola u vreme prohibicije i ludim provodima sa ženama ”sumnjivog morala”.<br> <br> Sama priča je istinita: ona je nastala onda kada je reporterka ”Čikago tribjuna”, Morin Votniken, dobila ekskluzivno pravo na intervju sa striptizetom koja je ubila svog ljubavnika. Na temelju tog intervjua, novinarka je napisala dramski komad ”Čikago”, kao školski zadatak na predmetu dramskog pisanja, Univerziteta u Jejlu. Drama je postavljena na Brodveju 1926. godine, gde je doživela 172 izvođenja, a kasnije je po njoj dva puta snimljen film: prvo nemi (pod nazivom ”Roksi Hart”), a zatim i zvučni sa Džindžer Rodžers u glavnoj ulozi.<br> <br> Pravu slavu, zapravo, mjuzikl ”Čikago” (koji je postavljen na Brodveju 1975.), doživeo je tek 1996. godine, kada je prema originalnoj Fosijevoj produkciji, ponovo izašao pred publiku. Iduće godine, ovaj mjuzikl osvojio je mnoge nagrade, a, između ostalih, i 6 ”Tonija” (američkog pozorišnog ”Oskara”). I pored ne tako davno snimljenog istoimenog filma holivudske A produkcije (Rene Zelveger, Ketrin Zita Džons i Ričard Gir) nagrađenog sa šest nagrada američke filmske akademije, mjuzikl ”Čikago” se i danas neprekidno igra pred prepunim gledalištem na Brodveju.<br> </p>

990.00
1300 din 990 din
Rok iskoristivosti kupona
08.11.2017
Prodato kupona
11
Deo grada
Stari Grad
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna

Predstava Mister Dolar u Pozorištu na Terazijama!

<p style="text-align: justify;"> <b>MISTER DOLAR – JUNAK NAŠEG  DOBA</b><br> Da li je moguće da se od vremena kada je Branislav Nušić napisao MISTER DOLARA ništa bitno nije dogodilo u društvu u kome je sve podređeno materijalnim interesima u čemu ugled, poštenje i moral ne znače gotovo ništa?<br> Prikazujući živopisnu galeriju mračnih tipova, skorojevića i lažnih buržuja koji sa lakovernošću prouzrokovanom njihovom vlastitom pohlepom i požudom, stvaraju lažnog idola, kao da smo posegli za jednom od brojnih afera kojima smo zapljusnuti u višedecenijskom stvaranju moderne države.<br> <br> Nama je pripala uloga da se, posredstvom nekih zavodljivijih stvari, muzike i koreografije, nađemo na vetrometini igre prepoznavanja, na “putu u visoko društvo”. Reditelj Vladimir Lazić je ovu angažovanu komediju adaptirao u formu libreta za mjuzikl u koji su inkorporirani songovi i za koje je pisana originalna muzika.<br> <br> Komad “Mister dolar” u kojem se Nušić smeje u lice skorojevićima prati priču o uvređenom advokatu u mnogobrojnoj glumačkoj ekipi Aleksandru Matkoviću koji će uz pomoć medija izvesti jedan “ društveni eksperiment”. Razočaranog Matkovića tumači Rade Marjanović, a u glumačkoj podeli su Marko Gvero, Duško Radović, Milan Milosavljević, Aleksandar Dunić, Žarko Stepanov, Milan Antonić, Dušica Novaković i drugi. Ništa se nije promenilo od vremena kada je Nušić pisao ovo delo do danas, naprotiv, samo je novac još značajniji. U slučaju mjuzikla “ Mister Dolar” bićemo svedoci da je novac sve, a čovek ništa. </p>

1099.00
1500 din 1 099 din
Rok iskoristivosti kupona
12.10.2017
Prodato kupona
20
Deo grada
Stari Grad
Javi kad se aktivira Ponuda trenutno nije aktivna
  • О NAMA
    Naš tim radi na odabiru najpovoljnijih i najboljih ponuda za tebe. Iza nas stoji višegodišnji rad i iskustvo od 8 godina.
  • KAKO KUPITI
    Tri koraka do kupovine: Klikni na “Stavi u Korpu” - izaberi način plaćanja - izvrši uplatu i kupon te čeka na email.
  • PARTNERI
    Otvorite nalog i jednostavno pratite svoje ponude, aktivirajte nove ponude i kontaktirajte nas iz Kabineta Partnera.
  • PODRŠKA
    Možeš nas kontaktirati putem dugmeta na sajtu, društvenih mreža, emaila i telefona. Uvek smo tu za tebe.