Polno prenosive bolesti su infektivne bolesti čiji je put prenošenja, uglavnom seksualno. Izazvane su brojnim mikroorganizmima ili virusima. Svest o ovim bolestima u svetu je na veoma niskom nivou, samim tim trebalo bi više voditi računa o preventivnoj zaštiti, međutim ni ona nije stopostotno sigurna. Neophodno je što ranije dijagnostikovanje, kako bi se odredila odgovarajuća terapija i tok uspešnog lečenja.
Mycoplasma -
Mikoplazma je u samom vrhu polnih bolesti, ona je skup bakterija koje su po svojoj prirodi patogene i deo su fiziološke flore vagine. Prenosi se nazastićenim odnosom, korišćenjem istog peskira, kontakt polnog organa sa vešom inficiranog. Najrižičnija grupa su adolescenti kao i dijabetičari.
Chlamydiu trachomatis -
Hlamidija je jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti,moze biti prisutna i kod žena i kod muškaraca . Mora se blagovremeno delovati adekvatnom antibiotskom terapijom, jer ukoliko se ne leči može izazvati brojne komplikacije: sterilitet, upalu male karlice, jajnika i prostate (kod muškaraca), vanmateričnu trudnocu. Tegobe se najčešće javljaju u vidu svraba, peckanja, bol u predelu testisa, pojačana sekrecija, ali jedna je i od bolesti koja može da se javi i bez tegoba.
Ureaplasma urealiticum -
Ureaplazma je bakterija koja je veoma učestala u današnje vreme i vrlo često bez bilo kakvih simptoma. Prenosi se polnim putem, mada moze da se prenese i na druge načine, korišćenje istog peškira, saune, bazeni, i drugih predmeta sa kojim je zaražena osoba bila u kontaktu.
Trihomonas vaginalis -
Trihomonas je bolest koja se češće javlja kod žena. Prenosi se polnim putem, retko se prenosi nesekualno (npr. sa majke na novorođenu bebu) i zadrzava se u urotraktu.
Kandida - pripada grupi gljivica. Naša tela su njeno prirodno stanište, nikada se ne može naći u prirodi. Nastanjena je u donjem delu creva i ukoliko se njeno prisustvo javi u nezdravoj količini dolazi do slabljena zida tankog creva. Na taj način ona lakše dospeva u krvotok i može se raširiti po celom organizmu i tada je potrebno lečenje.
Vaginalni, cervikalni i uretralni bris se uzima po potrebi ili kada postoje smetnje , tegobe ili u toku redovnog ginekološkog pregleda ili prema indikacijama ili tegobama.
Osobe zaražene hlamidijom, mikoplazmom i ureaplazmom najčešće nemaju nikakve ili veoma blage, neprimetne simptome. Najčešće se javlja svrab, pojačan sekret, peckanje prilikom mokrenja i bol za vreme seksa. Posledice nelečenja mogu biti opasne. Vaginalnim brisom se utvrđuje prisustvo patogenih organizama (bakterija, gljivica). Na osnovu ovih analiza mogu se utvrditi znaci zapaljenja vagine i uzročnici infekcije.
Ponuda ističe za:
